Pored nedvano podignute spomen česme u centru Leskovca danas je održan skup na kome su generali u penziji Božidar Đelić i Stojan Konjikovac, gradonačenik Leskovca Goran Cvetanović i ministar odbrane Aleksandar Vulin odali poštu poginulim borcima tokom legendarne petanaestodnevne bitke na planini Paštrik u opreciji „Strela“, gde je 1999. godine pogunulo 26 srpskih heroja i gde nije dozvoljeno da neprijatelj kroči na srpsko tlo, iako je namera bila da se Srbija okupira kopnenim putem iz pravca Albanije.

Bitka na Paštiku počela je na današnji 1999. godine kada je natovska vojna sila krenula iz svom žestinom na jednu malu i hrabru vojsku, potmognuta teroristima sa Kosova i Metohije i s logtičkom podrškom Albanaca iz Albanije.

„U tim borbenim dejstvima poginulo je, samo na planini Paštrik, 26 pripadnika Vojske Srbije, od toga 20 u bombardovanjima, a 6 u borbama. A iz jedinica, koje su 1998. i 1999. godine branile taj deo granice, ukupno je poginilo 87 pripadnka Vojske, a oko 300 je bilo ranjeno“, kazao je general Božidar Đelić, tada komandant herojske 549 motorizovane brigade, koja je branila granicu s Alabnijom.

Pored spomen česme „Prekinuta nit života“, podignute u spomene svih stradalih Leskovčana u ratovima od 1990 do 1999. godine, položeni su venci.

„Borbena dejstva na Paštriku trajala su, praktično, do kraja rata, do 10. juna. To su najteže borbe vođene tokom cele agresije 199.godine. NATO pakt je hteo po svaku cenu da uđe na našu teritoriju i da pregovori o miru, koji su počeli, budu po nas u nepovoljnjim uslovama, da se njihova vojska i teroristi nalaze na našoj teritoriji. Mi kao vojnici sa naše strane znali smo da moramo da izvršimo taj deo zadatka, da ne dozvolimo da ni jedan neprijateljski vojnik bude na našoj teritoriji, da budu pregovori u miru i da našem političkom vrhu stvorimo uslove da u miru razgovaramo na ravnopravnoj osnovi. I mi za tih 15 dana borbi nismo dozvolili, osim mrtvih neprijateljskih vojnika, živih nije bilo na našoj teritoriji.

GradonačelnikLeskovca Goran Cvetanović je kazao da je podizanje spomenika večni podsetnik na njihovu hrabrost, posvećenost, ali i ljubav prema svovoj zemlji.

„To je naša obaveza, da sačuvamo uspomenu na njih, na žrtrvu njihovih najbližih. „Prekinuta nit života“ naziv je spomenika, simbolizuje stradanje onih čija su imena ispisana, simbolizuje sve porodice koje su izgubile, očeve, braću i sinove. Oni su se žrtvovali i uvek su radili za domovinu, za naš narod. Podigli smo spomenik da bar malo odužimo naš večni dug prema njima, da budemo odvažni pred istorijim, pred precima i budućim pokojenjima“, naglasio je.

Ministra Vulin je ocenio da se pre 21 godinu odigrala zločinačka NATO agresija za koju niko nije odgovarao i za koju „izgleda, svet se pravi da niko ne treba da odgovara.

„21 godinu, Srbija ne prestaje da podseća, a 21 godinu čitav svet pokušava da se pravi kao da se NATO agresija nikada nije desila, kao da nije bilo zločina, kao da nije bilo suverene zemlje, kao da nije bilo komadnja Srbije. Pre 21 godinu 549 brigada je pokazala zašto je herojska i zašto je deo herojskog naroda , a 21 godinu kasnije i nesmemo da dozvolimo da se zaboravi. Ako mi zabrovimo, i ako Srbija prestane da traži pravdu i ako Srbija  prestane da se seća, ovo će se ponoviti, ponoviće se nekom drugom malom i slobodnom narodu. Upravo zato, Srbija je i odbarla da bude vojno neutralna da niko nikada našoj vojsci ne bi mogao da naredi da čini nekom drugom narodu ono što su činili nama. Kao što za 549., kao što za naš narod kao što za sve nas pre 21 godinu predaja nije bila opcija, tako zaborav danas nije bila opcija“, istakao je ministar Vulin.

Deo sećanja na ovu tešku bitku, koja je zauzela počasno mesto u novijoj srpskoj istoriji izneo je i general Stojan Konjikovac, koji je u to vreme bio komnadant brigade i nalazio se na isturenom komandnom mestu i objedinjavao borbena desjtva na Paštriku.

„Velika su osećanja posle ovolikog vremana sresti kolege, drugare, zajedno sa vama smo bili na samoj granici. Branili smo i uspeli da odbranimo granicu i do zadnjeg dana, kao što komandant reče, neprijatljski vojnik nije ušao na našu teritoriju. Dugujemo svima posebnu zahvalnost, mladim ljudima koji su ostavili živote braneći svoju zelju. Nesmemo dozvoliti da budu zaboravljeni i učesnici zaslužuju da budu poštovani“, kazao je general.

Na pitanje d li se država odlužila preživelim borcima, on je izneo mišljenje da učesnci odbrambenog rata treba da budu poštovani.

Vulun: Nisam u fukcionerskoj kampnaji

Ministar Vulin je kazao da nije danas u funkcionrskoj kampanji. „Ako bitka na Paštriku ima bilo kakve veze sa izborima , i ako je njen datum povezan sa izborima, onda sam ja zaista u velikom čudu“, kazao je, a pola sata kasnije se službenim automobilom dovezao do sedišta SNS Leskovac i ušao u zgradu, uz prtanju telohranitelja

„Mi učesnici ovih borbenih dejstava smatramo da trebamo da budemo poštovani i uvaženi, kako bi dali primer mladim generacijama, kako oni treba da postupaju na nove izazove u današnje vreme. Svedoci smo da duži niz godina nije se pričalo o ovim borbama, kako na Košarama, tako i na Paštriku. Pslednjih godina priča se o ovome, snimaju se filmovi, podižu se  spomenici. Smatram da treba nastaviti sa ovakvom praksom i uvažiti sve, posbeno borce koji imaju problema, vidnih problema, kako zdravstvenih, tako i materijalnih. Njaveći heroji ovih borbi su upravo ti mladi vojnici i rezervisti dobrovoljci, koji su podneli teret ovih borbi.

Istovremeno, ministar Vulin je podsetio da je država Srbija tuila NATO za agresiju, ali da je tužba odbijena uz obrazloženje da tadašnja Savezna Republika Jugoslavija, u okviru koje se sa Crnom Gorom nalazila Srbija, nije bila članica Ujedinjenih nacija.

„Pa shodno tome, niko nije bio odgvoran za njeno bombardovanje, kao da je bila crna rupa, da možete da ubijate ljude ako članice UN. Licemerstvo međunardne zajednice je takvo da za naše žrtve nema ni utehe ni presude, za zločine nad srpskim narodom nema kazne. Podsetiću vas da su nadležni sudovi doneli presude upravo protiv predstavnika NATO pakta koji su dokazano na našim sudovima bili zločinci, a da je vlast dosovska – koja je došla osle 5.oktobra, sve te presude poništila. Dakle, naše pravosuđe je uradilo ono što je bilo za njega, naša politika nije“, zaključio je ministra Aleksandar Vulin.

This slideshow requires JavaScript.

Teritoriju i granicu za koju su položeni životi danas ne čuva Vojska Srbije. Paštik, Planeja i druga ratna mesta i stratišta danas su vlasništvo takozvane Republike Kosovo, koju Srbija nije priznala, ali gde nema baš nikakav uticaj, ni vojni ni politički ni civilni. Paštrik i Planeja ostaće kroz istoriju pandan Kosovkom boju u kome su Srbi izvojevali bitku ali izgubili rat. Ostaće sećanja i polaganja venaca, a sadašnjim i potonjim generacijama ostaće samo sećanja, spomenici i frustracije.