Iz naselja Slavka Zlatanovića Leskovac ponovo se izvija gust crni dim i pola kilometra vazdušnom linijom ne može da se diše od gareži, a izvor vatre do koga sam došla nalazi se usred romskog naselja, gusto naseljenog, tamo gde su ulice pune decom. Pratila sam putanju dima koja je blago menjala pravac i uspela da dođem do izvorišta, odnosno, do same vatre. U uličici je iza Predejanske, najneseljenije ulice gde prolaznik ne može da se odluči koja je kuća lepša, ali gde se ulicom gazi blato i gaca barama s prljavom vodom, prekrivenom gareži. Čim se uđe u prvu ulicu, u ulicu Slavka Zlatanovića, istoimenog naselja, oseti se nesnosni smrad. „Kako smrdi, ne osećamo ništa“, tvrdi porodica sa jedne terase na kojoj se večera. Malo naniže kroz Predejansku ulicu pitam muškarca da li oseća smrad? „Ponekada, kad jači vetar dune. Navikao sam. Skoro ceo život udišem isti vazduh“, veli. Nastavljam … Nastavi sa čitanjem U Leskovcu ponovo bole grudi od gareži, a „ekolozi“ na fiktivnim godišnjim odmorima