Iz naselja Slavka Zlatanovića Leskovac ponovo se izvija gust crni dim i pola kilometra vazdušnom linijom ne može da se diše od gareži, a izvor vatre do koga sam došla nalazi se usred romskog naselja, gusto naseljenog, tamo gde su ulice pune decom.

Pratila sam putanju dima koja je blago menjala pravac i uspela da dođem do izvorišta, odnosno, do same vatre. U uličici je iza Predejanske, najneseljenije ulice gde prolaznik ne može da se odluči koja je kuća lepša, ali gde se ulicom gazi blato i gaca barama s prljavom vodom, prekrivenom gareži.

Čim se uđe u prvu ulicu, u ulicu Slavka Zlatanovića, istoimenog naselja, oseti se nesnosni smrad.

„Kako smrdi, ne osećamo ništa“, tvrdi porodica sa jedne terase na kojoj se večera.

Malo naniže kroz Predejansku ulicu pitam muškarca da li oseća smrad? „Ponekada, kad jači vetar dune. Navikao sam. Skoro ceo život udišem isti vazduh“, veli.

Nastavljam dalje, visoki krovovi zaklanjaju dim, ali stižem preko neokošene trave do vatre.

Fotografišem s oprezom jer me starac na biciklu upozorava da mogu „da biju“ jer ću da im pokvarim „biznis“.

Pažljivo osmtaram. Iz dve kuće među kojima je vatra, a iznad gust dim, ne izilaze ljudi. Fotografišem i vraćamo se nazad. Usput mlada žena sa dva dečaka oko 5 do 7 godina u dvorištu, 100 metara dalje od vatre, dima i guste gareži.

„Strašnooo. Dolazi mi da bežim odavde, ali jedva smo i ovu kuću sklepali. Ovaj mlađi mi je bolestan. Čim se upali vatra i pojavi dim on kašlje. Lekari su mi rekli da je od čađi“, priča mlada majka čija je kuća najmanja u toj ulici.

I tako, mi pišemo vozovi, odnosno, vatra, ćađ i dim sa štetnim česticama prolaze pored nas i kroz nas, a mnoge završe u nama.

Inspekcije ćute. Jer, naselje Slavka Zlatanovića na periferiji Leskovca je daleko od centra, cela tri kilometra, a leto je, vrućina tokom radnog vremena.Teško je napustiti hladne kancelarije. A tek vikendom da rade? Ma kako da ne.

Opozicija se za zdravu životnu sredinu zainteresuje kada njoj odgovara, a vlast pa nikako jer se time povremeno bavi ta opozicija.

Jedan „ekolog“, onaj što beše pravio noćne patrole kako bi ulovio zagađivače, a ne ulovi ih pa zbog toga bacaše drvlje i kamenje na režim, ode u vlast. I sada mu više ne smeta što se ljudi u naselju Slavka Zlatanovića u Leskovcu guše i razboljevaju.

Ma, on je nevažan.

Ne smeta nikome sem nama koji ovde živimo, jer, što bi se lagalo. Pa, ko preživi pričaće, ili ko ostane i ne odseli se, a sele se samo pripadnici srpske nacionalnosti, zašto kriti istinu, opet će pričati, možda, naše komšije Romi. Jednoga dana. Kada priča bude počinjala sa, na primer: „Živeli su ovde i Srbi, ali naše komšije pobegoše, a mi nemamo gde…“

Nadam se, bar.