U vreme trajanja vanrednog stanja kada sva deca u Srbiji, pa i u Leskovcu, nisu više bila u školi ili vrtićima  i našla se u potpuno nepoznatoj realnosti,  za rezultat  ima posledicu, povećanu anksioznost ili strah od nepoznatog kod mnogih od njih.

Gotovo sve vreme u kući nekima je bio izbor bekstva iz novonastale i nepoznate realnosti, boravak uz kompjuter i na internetu, ali ono što je ključno kod  velikog broja  je došlo do povećanog  straha, koji se, u zavisnosti od uzrasta dece, na drugačiji način odražavao.

Zbog svega ovoga, već sada mnogi roditelji dolaze po pomoć kod stručnjaka.

“Razvojno savetovalište u dečjem dispanzeru u Leskovcu, jedno od najstarijih u Srbiji, roditeljima i deci je od početka pandemije nudilo pomoć u ovakvoj situaciji koja je nametala dodatni psihički pritisak i jednima i drugima. Tek sada je sve  veći broj roditelja, koji se ovih dana obraćaju za pomoć, zbog povećane anksioznosti svoje dece”, kaže za Jugmediu psiholog Snežana Stojanović Plavšić.

I sami roditelji su se teško snalazili u ovoj situaciji, prosto nisu imali dovoljno informacija, mnogi nisu znali i na koji način da ih dele sa decom i kako da pomognu svojim mališanima .

“To je razlog što smo mi u Razvojnom savetovalištu u dečjem dispanzeru bili na raspolaganju roditeljima i putem telefona, kao i neposredno u kontaktu, savetima kako se poneti u takvoj situaciji, šta raditi,kako razgovarati i kako zaštiti decu od pojačanih strahova ili problema zavisnosti od boravka na internetu”, kaže naša sagovornica.

Tu je bila ključna organizacija slobodnog vremena i velike i male  dece u izmenjenim okolnostima koje upravo stvaraju pojačane probleme i u psihičkom stanju čak i  kod odraslih.

“Ono što mi savetujemo i što smo činili tokom čitavog ovog perioda je dati deci ispravne informacije”, naglašava Stojanović Plavšić.

Ona dodaje da to znači da treba podeliti sa njima šta se ustvari dešava, dati im prave informacije, pažljivo ih slušati, pratiti šta kažu i proceniti koliki je nivo njihove anksioznosti, koliko su uplašeni.

“Deca ne umeju da opišu svoje emocije, ali roditelji i stručnjaci mogu da ih prepoznaju i to je ono što je bilo važno sve vreme, prosto imati u vidu da ona prolaze kroz jedan težak period. Zbog toga je bilo važno ponuditi im jednu dobru organizaciju vremena” , ocenjuje naša sagovornica.

U Razvojnom savetovalištu su nudili roditeljima čitav niz igara za kvalitetno provođenje vremena sa decom.

“Savet je bio i zadržati deo rutina koje su ranije postojale u porodici, ali isto tako u izmenjenim okolnostima uvesti i nove i iskoristiti prednost ove situacije, jer je ona omogućavala da porodica bude zajedno i roditelji su možda i po  prvi put ikada, imali dovoljno vremena za svoju decu, samo je bilo pitanje kako će to vreme organizovati. Da li će roditelji panično pretraživati često pogrešne i loše vesti i davati deci da sama istražuju i tako dođu do priča koje će ih dodatno zastrašivati. Nasuprot ovome je bio konstruktivan pristup”, napominje psiholog Snežana Stojanović Plavšić.