Na periferiji Vranja, podno Pržara, tik uz Crkvu Svete Petke, punih 690 godina bitiše manastir Svetog Nikole, biser srednjevekovne gradnje i duhovnosti. Ovaj veliki jubilej biće obeležen iduće godine, a do tada će ova pravoslavna svetinja biti kompletno renovirana.

“Trenutno životopišemo unutrašnjost crkve površine oko 500 kvadrata. Uz pomoć Majke Božje i njene Trojeručne ikone,koja se nalazi u hramu, nadamo se da ćemo do kraja godine uspeti da završimo započeti posao. Imena ljudi koji su dali svoje priloge za ikonopisanje manastira trajno će biti ispisana u hramu. Do oboležavanja velikog jubileja manastira završićemo i konak koji smo započeli, ali i štampanje monografije u kojoj će biti popisane sve svetinje ovog kraja”, kazuje protonamesnik, Vedran Kostić.

Vernici se u manastir mole za zdravlje

Manastir Svetog Nikole je puno posećen. Mnogi vernici ovde dođu prvenstveno da se pomole za svoje, ali i zdravlje svojih najbližih. To najčešće čine ispred čestica moštiju 22 svetitelja od ranog hrišćanstva do 20. veka, Vitlejemskih mučenika, Svetog arhiđakona Stefana, Svetog Nektarija Eginskog, Jovana Zlatoustog, Ignjatija Bogonosca, Surduličkih i Jasenovačkih mučenika, replikama ikone Svetog Nikole koja se nalazi u Bariju,a koju je darivao Sveti kralj Stefan Dečanski i ikone Bogorodice Trojeručice Hilandarske koja je rađena od istog materijala kao originalna.

“Slava Bogu probudio se narod ovog kraja pa kada se služe liturgije bude puna crkva, tako da na tu slavu Božiju, polako, mic, po mic, dajemo svrhu postojanja ove velike svetinje, priča otac Vedran ističući da unutrašnjost manastirske crkve krasi autentičan ikonostas iz 1905. na kome je rađena restauracija i koji se nalazi pod zaštitom države.

“Nažalost nemamo preciznih podataka o nastanku manastira jer je tokom svog postojanja rušen, pljačkan i spaljivan zajedno sa knjigama u kojima su bili zapisani vredni podaci o njegovoj bogatoj istoriji. Sačuvni su samo opšti podaci, a da bi mogli da ih potkrepimo detaljima neophodna su nova istraživanja.”, ističe naš sagovornik.

Manastir Svetog Nikole koji je podignut 1331. godine je, prema njegovim rečima, posvećen prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja. Njegovu izgradnju naložio je kralj Stefan Dečanski, koji je kasnije manastirsku crkvu i imanje prepisao knezu Baldovinu.

“Porodica Baldovin koja se nastanila na ovim prostorima bila je rumunskog porekla i bavila se sakupljanjem poreza za državu. Posle smrti Kneza Baldovina manastir i manastirsko imanje pripali su njegovom sinu Maljušatu, a na predlog vlastelina Maljušata Sveti car Dušan je manastirsku crkvu poput crkava u Donjem Vranju, Gornjem Vranju, Sobini, Katunu, Sodercu i ceo ovaj prostor, carskim gramatom pripojio manastiru Hilandaru kao metoh manastira Hilandara”, kaže protonamesnik Kostić.

Turci srušili manastir

U tom periodu od stavljanja carske gramate u funkciju i pripajanja ovog manastira, manastiru Hilandaru, u manastir Svetog Nikole obitavali su hilandarski monasi, jer je Vranje imalo dobru geopolitičku i stratešku poziciju,što je omogućavalo njihovo redovno snabdevanje namirnicama neophodnim za život. Hilandarski monsi su napustili ovaj manastir posle boja na Kosovu i Maričke bitke i dolaska Turaka na ove prostore. Kada su Turci došli u Vranje srušili su manastir. Putnici koji su u tom periodu prolazili ovom varošicom prilikom opisivanja njenih predela pričali su o postojanju crkve koja je toliko bila razrušena i zarasla u korov da se nije moglo ni pretpostaviti kakvog je ona osnova bila.

Odmah po oslobođenju Vranja 1878. godine, u vreme vladavine Obrenovića krenula je i obnova manastira Svetog Nikole, a završena za vreme vladavine Karađorđevića. Obnova same crkve završena je 1905. godine kada ju je osvetio niški episkop Nikanor položivši Sveti antemis. Ona je doživela je još jedno veliko razaranje od Bugara u vreme Prvog Svetskog rata. Istorija srpskog naroda je stradalna i zajedno sa njim stradale su i crkve.

“Posle završetka Prvog Svetskog rata i vraćanja ovih prostora pod okriljem Srbije, 1935. mitropolit skopski Josif počeo je da gradi spomen kosturnicu u blizini manastira. Međutim, Drugi svetski rat i dolazak komunista na vlast onemogućili su njen završetak. Ako Bog da mi ćemo do kraja ove ili početkom sledeće godine kosturnicu staviti u funkciju”, ističe otac Vedran.

This slideshow requires JavaScript.

On naglašava da je novu obnovu manastira Svetog Nikole pokrenuo 2002. godine episkop vranjski gospodin Pahomije. Crkva je bila pred urušavanjem pa su graditelji zbog toga morali da ojačaju njene zidove zbog čega je došlo do promene izgleda. Krov koji je bio na dve vode sada ima kupolu po ugledu na Hilandarsku. Posle spašavanja crkve od obrušavanja na mestu gde je bila mala kućica za sveštenika napravljen je novi konak. Posle konaka izgrađen je pirg, po ugledu na pirg Svetog Save u Hilandaru, a posle toga i gostoprimnica sa svojim pratećim sadržajem.

“Dok su trajali radovi nađeno je dosta moštiju surduličkih mučenika, Srba koji su postradali od Bugara u Prvom svetskom ratu tako da ćemo te mošti kada završimo izgradnju spomen kosturnice smestiti u nju.”, zaključuje protonamesnik Kostić.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva