Grejna sezona na centralnom daljinskom sistemu u Srbiji počinje dvadesetak dana, ali sudeći mnogi građani su već su već potpalili svoja induvidualna ložišta zbog niskih temepratura. Početak sezone grejanja, na žalost, u Srbiji već godinama znači i početak sezone ekstremno zagađenog vazduha, upozoravaju stručnjaci.

Sumirajući prethodnu, ekspert za zagađenje vazduha Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), kaže za “Blic” da su je obeležili ekstremno visoki nivoi zagađenja pre svega suspendovanim česticama PM2,5 i PM10, koje nastaju kombinovanim uticajem grejanja, saobraćaja i industrije i po zdravlje ljudi, zbog teških metala koje sadrže, predstavljaju najopasniji polutant.

“U periodu grejne sezone koji traje 182 dana, na mnogim mernim mestima zabeležena su prekoračenja zakonom dozvoljenih graničnih vrednosti PM čestica. Da stvar bude gora, broj dana sa prekoračenjima srednje dnevne granične vrednosti u nekim mestima prevazilazi 80 odsto posmatranog perioda. Tako je u Novom Pazaru bilo 82 odsto dana sa prekoračenjima dnevnih graničnih koncentracija PM čestica, u Valjevu 81 odsto, Užicu 63, Kosjeriću 59, a Veliki Crljenima 52 odsto takvih dana tokom prethodne grejne sezone”, kaže Lekić.

Monitoring zagađenja vazduha pokazao je da su istovremeno i srednje vrednosti PM2,5 čestica praktično na svim mernim mestima u toku grejne sezone bila iznad 25 mikrograma po kubnom metro, koliko iznosi i zakonom definisana dozvoljena granična srednja godišnja vrednost, ali i donji limit za svrstavanje kvaliteta vazduha pod kategoriju „loš“ prema EU indeksu kvaliteta vazduha.

“Treba napomenuti da ovde govorimo o podacima iz državnog automatskog monitoringa koji „pokriva“ samo 12 od 29 gradova sa preko 50.000 stanovnika. Dakle, više od milion stanovnika u većim gradovima, uključujući Suboticu, Leskovac, Kruševac i Vranje, zapravo nemaju zvaničnu informaciju o kvalitetu vazduha u realnom vremenu. Nezvanična, na osnovu analizatora koji građani sami postavljaju na svoje prozore i terase i te podatke razmenjuju sa zainteresovanim stranama, pokazuju da je situacija vrlo slična ako ne i gora i u svim ostalim mestima”,  navodi sagovornik.

Praktično, pred novu grejnu sezonu mnoga mesta u Srbiji ostala su “crne tačke” gde se tokom cele godine beleži prekoračenje nekog od polutanata zbog pritiska industrije ili zbog geografske lokacije a tokom grejne sezone nivoi zagađenja prelaze iz crvene zone koja ima kategorizaciju “loš”, u braon zonu koje se karakteriše kao „izuzetno loš“ vazduh.

“To su prema zvaničnim podacima Popovac, Valjevo, Užice, Novi Pazar, Smederevo, Kosjerić i mnogi drugi zbog zagađenja PM česticama, Bor zbog sumpor-dioksida, a prema nezvaničnim podacima i mnogi manji gradovi u Srbiji u kojima često postoji problem velikog pojedinačnog industrijskog zagađivača, kao što je slučaj u Šapcu, Surdulici, Gornjem Milanovcu ili Vladičinom Hanu – kaže Lekić.

Po njegovim rečima, energetska kriza koja je uslovila i poskupljenje čvrstih energenata, ne garantuje da će izvestan broj ljudi preći na grejanje na struju, što bi uslovilo da vazduh tokom zime bude bar malo „lakši“.

“Moguće je da će na samom početku jedan broj građana koristiti električnu energiju za grejanje, ali u slučaju potrebe za ograničavanjem potrošnje električne energije, građani će biti prinuđeni da se greju na druge načine, a kako mnogi nisu u mogućnosti da nabave kvalitetan ugalj, drvo i pelet, postoji velika opasnost da će građani pribeći najgorem mogućem rešenju u kontekstu njihovog zdravlja, poput korišćenog motornog ulja, plastike, otpada i slično. Ne treba napominjati pogubne efekte koje ova goriva sagorevanjem ostavljaju iza sebe”, upozorava Dejan Lekić.