Vlasnik Ćilimarske zadruge “Ponišavlje”,Dragan Panić, iz Pirota nije pomislio da zatvori svoju radionicu za proizvodnju čuvenog pirotskog ćilima, čak i onda kada su ih drugi zbog loše ekonomske situacije zatvarali. Proizvodnje ovog ćilima koji je danas jako tražen u Francuskoj, Grčkoj i Belgiji on nije hteo da se odrekne i u godinama kada mu se više isplatilo da stavi katanac na svoju radnju.

U tim teškim vremenima on je svu svoju snagu i umešnost usmeravao na očuvanje radionice dovodeći mlade tkalje da od iskusnih tkalja uče ovaj starinski zanat kojim se u njihovom gradu do Drugog svetskog rata bavilo oko 1.800 žena.

Tkalje u Pirotu su u početku tkale ćilime isključivo od crno – bele vune, a kada je vuneno predivo počelo da se farba, najpre u prirodnim, a kasnije i industrijskim bojama, ćilimi su postali sve šareniji.

“Svaka šara izatkana na pirotskom ćilimu ima svoje značenje tako da se unapred znalo kakav će se ćilim pokloniti nekome u prigodnim prilikama. Tako se vojniku prilikom ispraćaja u vojsku poklanjao ćilim sa šarom bomba, dok se sklapanje braka ili nekog važnog posla krunisalo ćilimom na kome su bili izatkani venci.Kornjača je najčešći motiv na pirotskom ćilimu jer simbolizuje plodnost i dugovečnost”, ističe Dragan.

Pirotski ćilim je zbog tehnike tkanja identičan i sa jedne i sa druge strane. Piroćanci svoje ćilime dele na ćilime za pod, za na zid, molitvene ćilime, ćilime goblenskog tipa na kojima su obično motivi ljudi ili životinje i ćilime na kojima su izatkani državni grbovi, porodični, preduzetnički.

“Pirotski ćilim se pravi isključivo od vune koju dobijamo od autohtone ovce pramenke. Ovu sortu ovaca naši stočari još uvek drže na našoj teritoriji. Ćilim ne sme da bude teži od 1.400 grama po metru kvadratnom”, tvrdi Dragan.

Iako je pirotski ćilim danas u svetu prepoznatljiv kao srpski brend i ima zaštićeno geografsko poreklo, naš sagovornik je veoma zabrinut za opstanak ćilimarstva u Pirotu koji se pred dominantnom industrijskom tekstilnom proizvodnjom polako gasi.

“Ćilimarski zanat će za vrlo kratko vreme nestati sa našeg područja ukoliko država i grad Pirot ne preduzmu hitne mere za njegov opstanak ”, naglašava Dragan.

Svestan toga on se zajedno sa suprugom trudi da ljubav prema tkanju pirotskog ćilima prenese i na svoje unuke u nadi da će one nastaviti da se u njihovoj zadruzi bave proizvodnjom ćilima jer sve dok je tkalja u Pirotu se ćilimarstvo neće ugasiti.