Kada se autobus požarevačke registracije, tog toplog junskog dana, kod Velikog Gradišta, lagano izvuče iz nepreglednih polja zasejanih kukuruzom, pšenicom i suncokretom i uđe u Golubac, pred očima putnika se ukaže Dunav u svoj svojoj lepoti. Putnicima gotovo zastane dah od predivnog prizora.

Taj idiličan trenutak, međutim, prekida jedna gospođa koja negde sa sredine autobusa dovikuje mladom šoferu: “Majstorče nie sakame da se simneme na autobuska stanica vo Golubac.Tuka taksi da pobarame, pa da odime vo manastir Tumane!”. “Ne brinite gospođo, za dva minuta stižemo”, odgovora joj šofer i nastavlja sa vožnjom.

Golubac privlačan za turiste

Na golubačkoj autobuskoj stanici svoje putnike već su čekali divlji taksisti. Niko od njih nije imao oznaku na svom vozilu. “Ovako nam se više isplati. Više novca ostane za nas i naše porodice. Kada čujemo da se sprema kontrola mi se pritajimo, pa kad to prođe nastavimo sa radom”, objasni divlji taksista Mlađa i pokrenu vozilo prema Tumanu.

Put koji vodi ka ovoj velikoj srpskoj svetinji, za koju kažu da je po isceljenju drugi manastir Ostrog, je asfaltiran i dobar za vožnju. Jednim delom prolazi kroz sam Golubac. Lepo uređene kuće i okućnice sa puno cveća, putniku namerniku ulivaju spokoj u duši.

Tumane

Na devet kilometara od ovog grada, koji se nalazi u blizini rumunske granice, bitiše manastir Tumane. Negde ispred samog manastira jedan preduzimljivi ugostitelj je napravio restoran i on je uvek pun gostiju.

Svi oni, pre nego što tu svrate, odu u manastir da obiđu ovu pravoslavnu svetinju i pomole se za zdravlje, sreću i napredak svoje porodice. Ovde pored đačkih ekskurzija, dolazi i puno Vlaha, gostiju iz Rumunije, a vikendom se tu nađe i po desetak autobusa prepunih putnika koji dolaze na poklonjenje moštima Svetog Zosima Tumanskog, Sinaita čudotvorca.

Manastir Tumane je, po predanju, zadužbina kosovskog junaka Miloša Obilića

Legenda kaže da je u lovu Miloš Obilić nehotice ranio svetog pustinjaka Zosima. Kada ga je poneo prema svom dvoru da mu izleči rane, na mestu gde se danas nalazi crkva, vitez je čuo poslednje reči pustinjaka, “Tu me mani i pusti da umrem”. U znak pokajanja za nenamerno ubistvo svetitelja, Miloš Obilić je tu počeo da zida crkvu.Kada je došao do krova primio je pismo od kneza Lazara da pođe u boj na Kosovo. Posle njihove pogibije narod je sam završio manastir i dao mu ime Tuman.

Manastir je funkcionisao i u najtežim danima turskog ropstva. U manastir 1936. godine došlo je trideset ruskih kaluđera i sa sobom su donoli ikonu Presvete Bogorodice. Iste godine otkrivene su i mošti Svetog Zosima.

Na monaškom groblju u Tumanu 1946. godine sahranjen je i žički monah dr Jakov Arsović, nekadašnji ambasador Kraljevine Jugoslavije. Kao iskušenik i monah odlikovao se mnogobrojnim duhovnim darovima. U oktobru 2014. otkivene su njegove svete mošti koje su gotovo u celosti sačuvane. Ljudi svakodnevno dolaze da se poklone moštima moleći prepodobnog Jakova za pomoć i isceljenje.

Narod sa svih strana dolazi u Tumane da  se pokloni i pomoli za lek protiv mnogih bolesti i izbavljenje od nevolja. U manastirskom letopisu zapisana su čudesna isceljenja od karcinoma, leukemije, nečistih sila, bezdetnosti…

“Došao sam čak iz Beograda da se ovde poklonim moštima svetitelja i pomolim se za napredak u porodici. Sve nam je išlo dobro do pre desetak godina, a onda kao da je sve stalo. U poslu nam ne ide dobro. Deca se ne žene i ne udaju. Ma šta da vam kažem u kući svi funkcionišemo kao da smo začarani”, jada se jedan stariji gospodin svom prijatelju.

“ I mi smo ovde došli zbog deteta. Poslednjih godina je stalno poboljevalo. Otkako smo ovde počeli da dolazimo i klanjamo se moštima svetaca njegovo zdravstveno stanje je krenulo na bolje”, govori jedna žena dok čeka monaha da joj očita molitvu za zdravlje.

Trvđava

Pričljivi taksista Mlađa kaže da se ovakvih i sličnih priča naslušao tokom proteklih godina.

“Jedan Vlah mi je ispričao koliko je propatio kada pojeo neku hranu kod nepoznatih ljudi. I on je spas potražio u manastiru Tumane. Na osnovu ispričanih ljudskih priča shvatio sam koliko je zlo uzelo maha u našem narodu. Pojedini ljudi, prosto, ne mogu da smisle svoje komšije i prijatelje kojima ide dobro i najčešće crnom magijom im poruše sve što su dosada postigli”, komentariše Mlađa dodajući da većina ljudi koji dođu do manastira obavezno posete i Golubačku tvrđavu.

Ova tvrđava nepoznatog graditelja i danas prkosi zubu vremena. Iako su je mnogi osvajači osvajali, ona je vekovima pripadala samo Dunavu, koji jedini zna sve njene tajne.