Priliv strane radne snage u Srbiju više nije novost. Do ove godine se baratalo zvaničnim informacijama da ih godišnje kroz našu zemlju prođe oko 22.000. Ove godine trend bi međutim mogao da bude i drugačiji, a imajući u vidu da se već najavljuje dolazak 12.000 radnika iz Azije plus hiljadu iz Indije, kao i da nam strani radnici dolaze i iz mnogih drugih zemalja, ali i da smo tek na početku godine.

Prema zvaničnim podacima, prošle godine izdato je više od 20.000 radnih dozvola strancima, godinu dana pre toko oko 13.000. Najviše ih je bilo iz Kine, Turske, Rusije, Indije, Ukrajine i Severne Makedonije…

“Nije reč o migrantima, već o stranim državljanima, koji dolaze iz tih zemalja, ali ih ima i iz mnogih drugih zemalja. Ako me pitate ko ih zapošljava, to su strane kompanije koje su angažovane u Srbiji. Dovode svoje ljude, jer im je potrebna radna snaga koja poznaje njihov jezik i koja se lako može uključiti u njihove procese rada”, rekao je nedavno direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović.

Procene su da na srpskim gradilištima radi više od 13.000 stranih radnika. Pored gradilišta, zapošljavaju se i u proizvodnji u malim i srednjim preduzećima. Ima ih dosta i u poljoprivredi, i to posebno tokom sezone. U poslednje vreme sve češće možemo ih videti i na ulici, ali i pred vratima, jer ih je sve više i među dostavljačima.

Kada su u pitanju godine, najčešće su to mlađi ljudi starosti između 25 i 45 godina. Ima i onih starijih od oko 50, ali ipak dosta manje. Svi su muškarci i mnogi se međusobno poznaju, bilo da su rođaci ili da dolaze iz istog mesta, ali nije retko i da su negde ranije radili zajedno. U Srbiji dosta vode računa kako troše i fokusirani su na štednju. Tako, ukoliko im firma ne obezbedi smeštaj koji je najčešče u vidu baraka, onda iznajmljuju stanove u kojima ih zna biti i po desetoro.

Prema rečima predstavnika indijske Agencije za međunarodna zapošljavanja Nikaila Manšarmanija, samo ove godine u Srbiju dolazi oko 1.000 Indijaca. Očekuje i da će u toku ove godine doći između 10.000 i 12.000 radnika iz Azije, a kako kaže, narednih godina i više.

“Troškovi za strane radnike nisu veliki. Jedan radnik iz Indije košta poslodavca u Srbiju u proseku 800 evra. Njihova prosečna plata je 55.000 dinara, neki od njih rade čak i za minimalac. Minimalna cena rada je između 300 i 322 evra. Iako mnogima to deluje neisplativo. Njihov način života im omogućava da dosta novca vrate kući, jer su njihovi troškovi bukvalno minimalni”, rekao je Manšarmani gostujući na TV K1.

Navodi da je ukupan trošak poslodavca da se dovede jedan radnik iz Indije oko 800 evra, a da je minimalna cena rada između 300 i 322 evra.

Manšarmani navodi da se obično zapošljavaju na gradilištima, na izgradnji infrastrukture i u poljoprivredi.

“Proces za zapošljavanje Indijaca u Srbiju je jednostavan. Dobijemo upit od poslodavca, onda organizujemo intervjue za radnike, tako da poslodavac može da ih vidi, onda nam poslodavac obezbeđuje dokumentaciju Srbije i onda počinjemo postupak dobijanja vize. Kada je viza odobrena, samo treba da mu kupimo kartu za Srbiju i kada stigne u Srbiju, poslodavac mora da podnese zahtev za boravak, objasnio je Manšarmani i dodao da iz Indije šalju samo ljude koje imaju iskustva sa internacionalnim kompanijama.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije kaže da na srpskim gradilištima rade ljudi sa svih strana sveta i da ih je svake godine sve više.

“Najviše ih dolazi iz Turske, Avganistana, Pakistana, Indije, Albanije… Samo na gradilištima ih ima oko 13.500. To su radnici, da kažemo, u prolazu, koji dođu po projektu, završe posao i idu dalje ili se vrate kući”, rekao je Rodić za „Blic Biznis“.

U Srbiju dolaze ili preko agencija posrednika, ili direktno preko firme koja ih angažuje u Srbiji. Ovakvih agancija trenutno imamo oko 30 i sve su registrovana pravna lica. Poslodavcima kojima dovode radnu snagu garantuju stabilnost i kontinuitet rada. Ugovori koje sa njima sklapaju najčešće su na 6 meseci ili godinu dana.

Preduslov da dovedu radnike je postojanje ambasade Republike Srbije u zemlji porekla radnika, i to zbog izdavanje radnih dozvola, viza i drugih neophodnih dokumenata.

Mnogi domaći privrednici tvrde da im odgovaraju prvo zbog niske cene rada, zatim zbog radnog vremena koje su spremni da provedu na poslu, ali i činjenice da ovlašćene agencije preuzimaju najveći deo poslova oko njihovog dovođenja: pravne regulative, smeštaja, hrane, prevoza.