Čuvenu Sijarinsku Banju, biser među banjama po lekovitosti, godinama, a neki kažu i decenijama, krase dva žuta mostića lučnog oblika preko tamošnje Banjske reke, jedan na ulazu, drugi na izlazu, na razdaljini od oko 800 metara.

Preko onog na ulazu retko ko prolazi, ali sa puta dole u nizini deluje lepo, a onaj na izlazu, tamo kada se krene do vaterpolo bazena novijeg datuma, zaklonjen je drugim mostom sa dve šipke i ravnim drvenim gazištem.

I ne samo što je zaklonjen taj lepši polulučni žuti most sa duplo jačom armaturom, nego je njegov, takođe drveni pod, propao, mostić  urasao u travu, pa je od lepote i atrakcije ostalo – ništa.

I  nikome ovde, među meštanima, još manje posetiocima banje, nije jasno šta je graditelj hteo dok je gradio dva mostića jedan pored drugog od kojih je jedan lepotan.

Arhitekta uz Beograda, koji je danas zaobilazio u čudu ova dva mostića, rekao je novinaru Jugmedie da bi jedino logično rešenje bilo da je verovatno ovaj drugi jednostavniji, napravljen zbog ljudi u invalidskim kolicima.

Moguće je, no nejasno je zašto ga graditelj ili projektant nije makar dva metra udaljio kako ne bi zaklonio onog atraktivnog, jer, u Sijarinsku Banju, okruženu šumovitim visovima, se ne dolazi samo zbog lekovitih voda i terapija, već i zbog uživanja u prirodi, čistog vazduhu i tišine.

Ipak, dolazimo do upućene osobe. „Lučni most o kome govorite napravljen je zajedno sa onim dole u vreme Nebojše Čovića, kao ukras, kao turistička atrakcija, a zašto je postavljen pored ovog starog to samo bog zna. Takođe je nepoznato zašto se ne održava“, priča izvor Jugmedie.

Sijarinska Banja nalazi se u opštini Medveđa, odmah pored administrativne linije s Kosovom i Metohijom.