Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku o smrtnosti, u Srbiji je u 2024. godini najviše ljudi umrlo od bolesti sistema krvotoka, što obuhvata srčane i krvne bolesti, poput infarkta i moždanog udara. Drugi najčešći uzrok smrti bili su tumori, a treći bolesti sistema za disanje.

Kardiovaskularna oboljenja su najčešće bolesti u opštoj populaciji i obuhvataju veći broj bolesti. Više od polovine ovih oboljenja u svojoj osnovi ima aterosklerozu (začepljenje krvih sudova masnim naslagama), što dovodi do angine pektoris i infarkta miokarda, moždanog udara i periferne vaskularne bolesti, koja se manifestuje lošom perifernom cirkulacijom i gangrenom, kaže prof. dr Boriš Đinđić, rukovodilac Klinike za kardiologiju UKC Niš.

„Pored ovoga, veliki broj kardiovaskualrnih bolesti nastaje zbog poremećaja srčanog ritma, srčane slabosti, bolesti srčanih zalistaka, upala srčanog mišića i perikarda, kao i zbog tromboembolijskih oboljenja vena i njihovih komplikacija. Posebno bih izdvojio arterijsku hipertenziju kao jednu od najčešćih manifestacija kardiovaskuualrnih oboljenja koja je prisutna u oko 30–35% odrasle populacije”, kaže Đinđić.

Kardiovaskularne bolesti takođe su najčešći uzrok smrti jer se razvijaju polako, često neprimetno. Simptomi mogu biti nejasni ili da se jave kasno, što otežava pravovremenu dijagnozu i lečenje, dok se šanse za komplikacije povećavaju.

Uzroci za nastanak kardiovaskularnih oboljenja povezani su sa savremenim načinom života, poput pušenja, nezdrave ishrane, nedostatka fizičke aktivnosti i društvenim faktorima, poput slabe zdravstvene kulture i navikama u ishrani gde dominiraju ugljeni hidrati i životinjske masti.

„Starenje populacije samo po sebi nosi porast rizika za pojavu i smrtnost od kardiovaskualrnih oboljenja, jer ova oboljenja dominiraju pre svega u populaciji starijih osoba. Zbog toga starenje stanovništva Srbije i negativan priraštaj imaju za posledicu da se ukupan broj umrlih od ovih i drugih hroničnih oboljenja povećava”, objašnjava Đinđić.

Hronična oboljenja i faktori rizika poput visokog krvnog pritiska, šečerne bolesti, povišenog holesterola i gojaznosti povećavaju opasnost od bolesti krvotoka. Najugorženije od kardiovaskularnih bolesti su starije osobe, jer posle pedesete i šezdesete godine života rizik raste. Muškarci su u većem riziku tokom života, ali se rizik kod žena povećava nakon menopauze, te je rizik podjednak među polovima u starijoj dobi.

„Pušači i gojazne osobe imaju značajno veći rizik jer pušenje ne samo da ubrzava aterosklerozu već dovodi i do difuznog začepljenja krvnih sudova. Kod gojaznih osoba sa nakupljanjem masti u predelu stomaka (centralni ili muški tip gojaznosti) rastu masnoće u krvi koje se talože po zidovima krvnih sudova. Osobe sa nezdravim načinom života koje rade pretežno sedeći posao i koje nisu fizički aktivne uz prisustvo hroničnog stresa i ishranu u kojoj dominira testo i proizvodi od testa, slatkiši i masna hrana životinjskog porekla, su predisponirane za razvoj srčanih oboljenja. Kao posebnu kategoriju osoba pod povišenim rizikom bih izdvojio osobe kojima su roditelji imali infarkt ili moždani udar u mlađoj dobi.”, navodi Đinđić.

Zbog savremenog načina života i umnožavanja faktora rizika, granica za kardiovaskularne bolesti je pomerena, pa u svetu sve veći broj osoba razvija ova oboljenja nakon pedesete godine života, pa i ranije. Bivša SFRJ dugo je imala jako visoku stopu oboljevanja i umiranja od ovih bolesti, ali sa razvojem svesti o ovom problemu i boljim merama ranog otkrivanja i tendencije, vidi se suprotan pravac.

„Tako je prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, duži niz godina, smrtnost od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti u Srbiji u opadanju, naročito ako se posmatraju stope prilagođene starosti.  Treba napomenuti da je prema ovim podacima 2013. godine 53,2% bolesnika umiralo od kardiovaskualrnih oboljenja da bi 2024. godine taj procenat iznosio 47,7. Slični trendovi su zabeleženi u razvijenim zemljama Evrope”, napominje Đinđić.

Prevencija je ključna kada su kardiovaskularna oboljenja u pitanju. Najvažniji segment prevencije je kontinuirana zdravstvena edukacija.

„Mere koje mogu redukovati oboljevanje i smrtnost od kardiovaskualrnih oboljena, a koje zavise od nas i zdravstvenog sistema, obuhvataju organizaciju, ali i naš odlazak na preventivne preglede i akcije skrininga, bolju kontrolu faktora rizika (pravovremeno dijagnostikovanje i lečenje faktora rizika: visok krvni pritisak, dijabetes melitus, povišene masnoće u krvi, gojaznost”, ističe Đinđić.

Kako bi se kardiovaskularna oboljenja prevenirala, treba  smanjiti unos masne i slane hrane, životinjskih masti, svih vrsta testa, slatkiša, konzervirane i prerađene hrane i povećati unos svežeg voća, povrća, ribe i kuvanih jela. Fizička aktivnost treba da bude svakodnevna navika i glavno oruđe protiv stresa. Prestanak pušenja i konzumacija alkohola, redukovana količina hrane i mršavljenje takođe su načini prevencije.

Izvor: Niške vesti