I Srbiji je u 2024. godini prijavljen nestanak 1.289 odraslih i 1.775 dece – za većinu je potraga obustavljena, ali broj nestalih se povećava poslednjih godina, izjavio je Vladimir Paunović iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu.

„Tokom 2024. godine, prema podacima MUP-a Srbije, raspisano je 1289 objava za punoletnim licima (obustavljeno 1166) i 1775 za maloletnim (obustavljeno 1719). To znači da smo na kraju 2024. godine imali 123 punoletne i 56 maloletnih osoba za kojima se i dalje tragalo i o kojima nismo imali podatke gde se nalaze. Ključna činjenica jeste da ne znamo ko su ti ljudi i deca. Zvanični registar nestalih postoji, ali su podaci dostupni isključivo MUP-u Srbije. Zato se postavlja pitanje: zašto ti podaci nisu dostupni svim građanima? Čak 80 odsto evropskih zemalja poseduje javni registar nestalih lica – zašto naša zemlja nije među njima?“, napisao je Paunović u autorskom tekstu objavljenom na sajtu Centa za nestalu i zlostavljanu decu.

On je, povodom Međunarodnog dana nestalih lica koji se danas obeležava, rekao da je u cilju efikasnije i brže potrage za nestalima potrebno uvesti zvanični javni registar nestalih lica.

„To nisu male brojke za državu od nekoliko miliona stanovnika, a kada uporedimo statistiku od prethodnih godina vidimo da se broj nestalih, nažalost, povećava“, naveo je Paunović za Tanjug.

Dodao je da se zvanični podaci odnose na nestanke prijavljene Ministarstvu unutrašnjih poslova koje ima svoj registar nestalih, ali nije javan.

Paunović smatra da se o nestalima nedovoljno govori u društvu, a da se o velikom broju onih koji su nestali prethodnih godina ništa ne zna.

Prema njegovim rečima, Centar za nestalu i zlostavljanu decu od 2017. godine ima registar nestalih, ali to nije zvanični registar države, a objavili su više stotina podataka o nestalima, zahvaljujući čemu je pronađen veliki broj nestalih.

Govoreći o podacima koji treba da se nađu u registru i koji mogu da pomognu u potrazi za nestalima, Paunović je naveo da su najvažniji pre svega lični podaci – opis nestale osobe, boja očiju i kose, šta je imala na sebi u trenutku nestanka, da li je reč o odrasloj osobi ili detetu.

Ukazao je da je u evidenciji nestalih odraslih osoba primećeno da u velikom procentu nestaju oboleli od Alchajmerove bolesti, demencije, određenih psiholoških bolesti, kao i da je visoka povezanost sa samoubistvima.

Izvor: Tanjug