Na današnji dan pre godinu dana prva vozila taksi firme „Drive 016“ iz Leskovca povezla su prve putnike iz novoformiranog preduzeća „Drive 016“, čija je vlasnica Slavica Zarić, majka dve bliznakinje, koja se od punoletstva sama probijala kroz život, ali sa talentom za biznis.

Sada narandžasto beli automobili marke „Toyota prrius“ krstare gradom i prevoze putnike, a klijenti imaju samo reči hvale za vozače taksija .

„Polako se pozicionoramo. Na početku je bio problem kako da Leskovčani saznaju za nas, ali, čini mi se, da se dobar glas brzo širi“, priča ova vedra i energična žena.

Svoju malu firmu nije registrovala bez prethodnog iskustva. Vozačku dotvolu imala je sa 18 godina, odličan je vozač a pored oca Ivana, dugogodišnjeg profesionalnog vozača sa svim kategorijama, sada u penziji, naučila je po zvuku gde trenutno škripi u automobilu. Prethodno je kratko vodila Eko taksi u Leskovcu, pa je tu stekla iskustvo rukovođenja.

„Teško je snalaziti se u svetu muškaraca. Ja sam volela da imam više žena taksista, ali imam samo jednu. Jer, žene su nekako suptilnije i pažjiviji su vozači. Na primer, kažu mi taksista da nešto nije u redu sa uatomobilom. Uđem unutra, upalim ga, pustim da malo radi i po zvuku oktrkijem šta nije u redu. Naravno, kvar popravlja majstor“, priča.

Takođe, veli, teško je izgraditi autoritet, ali upravo  sa ovakvim poznavanje rada mašina i sa korektnim odnosom prema zaposlenima, on dolazi sam po sebi.

Iako se Leskovčani ponašaju kao stanovnici velikih gradova, pa redovno koriste taksi usluge, Slavica Zarić kaže da je njena firma još na takozvanoj pozitivnoj nuli.

„Gorivo poskupljuje a cene nismo podigli odavno, ne samo mi, već i taksi udruženja. Moraće jednog dana i do toga da dođe, ali se svi pribojavamo da se smanji broj klijenata“.

Inače, u ovoj taksi kući važe stroga poslovna pravila.

„Ono što zahtevam od svojih vozača to je maksimana ljubaznost i uslužnost prema svim klijentima. Međutim, posebno insistiram da se prema ženskom polu bude ljubazan, a izuzetno prema majkama s malom decom i samom decom, školarcima koje nam roditelji povere, a mi dosta prevozimo decu do škole ili na sportske treninge“, priča.

Tako, na primer, vozač koji vozi dete u školu, u obavezi je da ga uvede u školu, a po povratku sačeka ispred škole uvede i taksi i tačno stane ispred ulaznih vrata gde dete živi.

Njena je želja, priča, da posao širi, ali nije sklona velikim planovima. „Nekako ne volim da pravim planove jer je sve neprdvidvo na duge staze“, komentariše.

Ipak, nedavno je otvorila još jednu firmu“Cleam team 016“ za čišćenje poslovnih objekata, a može i objekte fizičkih lica. Tek je na početku, pa i tu razvija posao.

„Može se ako se ima cilj, ako imaš želju i ako znaš da nazad nema. Nerviraju me kuknjve“, zaključuje Slavica Zarić.