Na književnoj sceni Bojnika u poslednje vreme javlja se sve veći broj mladih, izuzetno talentovanih autora koji pišu poeziju. Ovom prilikom predstavićemo nekoliko njih koji su bili voljni da nam ispričaju kako i zašto su odlučili da pišu poeziju, najstariju vrstu književnosti.

Aleksa Mišić, sedamnaestogodišnjak, učenik je srednje medicinske škole u Leskovcu. Slobodno vreme pvorodi čitajući knjige i pišući pesme. Ovaj talentovani dečak, prvu priliku za pisanje pesme za školski časopis iskoristio je u petom razredu osnovne škole. Pesma  je imala lep odjek među čitaocima a podršku da nastavi sa pisanjem imao je od nastavnice srpskog jezika Sanje Kulić, koja ga je motivisla da svoju maštu iskaže kroz stihove.

Aleksa je ostvario zapažene rezultate na mnogim konkursima, u svojoj starosnoj kategoriji a kao najdražu ističe nagradu na konkursu organizovanom povodom 800 godina srpske arhiepiskopije, gde je osvojio drugo mesto. Takođe ističe i drugu nagradu na konkursu Ljubav (ni)je samo reč.

Na pitanje Jugmedie o planovima, Aleksa kaže: „Svi postignuti rezultati i reči mojih prijatelja i ljudi koji su pročitali moje pesme, podstakli su me da u bližoj budućnosti objavim prvu zbirku pesama. Poezija je mesto gde možete izliti svoju slobodu i kreativnost do beskonačnosti“, sa osmehom završava svoju misao ovaj talentovani pesnik.

Svetislav Stojanović, rođen 2006. godine, učenik je osnovne škole Stanimir Veljković Zele u Bojniku, kad u slobodno vreme ne lupa bubnjeve koji su mu omiljeni instrument, vreme prekraćuje pisanjem pesama.

Iako još nema ni punih petnaest godina već je učestvovao na nekoliko književnih konkursa a na jednom od konkursa sa međunarodnim karakterom, uspeo je da osvoji i drugu nagradu za pesmu Moja domovina. Konkurs je organizovao dečiji č asopis „Svetosavsko zvonce“ u saradnji sa Srpskim odeljenjem javnog međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda (Rusija), a pesma ovog višestruko talentovanog dečaka drugonagrađena je od preko 550 pesama koje su dostavili đaci pesnici.

Pustgorečki kraj poznat je po nadimcima koje imaju gotovo svi stanovnici ovog područja. Jedan od mladih ljudi koji ostavljaju trag na književnoj sceni u ovoj opštini je i Darko Ametovic Šuća iz Bojnika, rodjen 2002. godine..

Kao dečak  veoma je voleo poeziju našeg slavnog pesnika i doktora Jovana Jovanovica Zmaja maštajući da kao on, doduše ne da bude lekar i pesnik, već glumac i pesnik.

Kako sam kaže, sa pesmama mi i dobro ide, dok sa glumom baš i ne, ali je uporan. Pesme piše kad ima inspiracije i kad mu kroz glavu same rime prolaze, najčešće piše kada je tužan jer tada oseća nalete inspiracije.

„Pesmu koja se zove ‘Pesma o nama’ sam napisao posle duge emotivne veze sa devojkom koja mi je bila sve u životu, slobodno mogu reći, i ne stidim se, da sam je plačuci napisao. Pesme takođe pišem i kad želim da nešto poručim, ili sačuvam u sećanju“.ističe pesnik Ametović iz Bojnika.

Ametović je tokom razgovora izrazio iskrenu želju za formiranjem glumačke sekcije ili amaterske pozorištne trupe koja bi radila pri Domu kulture u Bojniku, smatrajući da bi tako mogao da pokaže svoj talenat i za glumu, jer je kao učenik bio jedan od nosilaca svih predstava a posebno zadovoljstvo ističe za ulogu Zoće iz Pridvorice jer je tokom predstave mogao da pokaže sebe opušteno na lokalnom dijalektu. Aplauzi koje je sa partnerima dobio i danas mu odzvanjaju u ušima.

Ametović je završio Tehničku skolu “Boško Krstić” u Bojniku, smer finansijski tehničar. U slobodno vreme voli da vozi bicikl, a voli da zaigra i fudbal, u ulozi golmana.