Volimo istu muziku imamo iste snove i želje, ali razlika postoji u načinu školovanja jer se mi školujemo i obrazujemo na daleko opušteniji način za razliku od učenika Vlasotinca i Srbije. Ovo je opšti ustisak učenika četvtrog razreda škole „Cambi-Serrani“ iz italijanskog grada Falconara Marittima u blizini Ankone u južnom delu Italije, koji su ovih dana u poseti drugarima iz Gimnazije “Stevan Jakovljević” Vlasotince.

Obrazovano-kulturna saradnja dve škole uspostavljena je pre 5 godina na inicijativu profesorke engleskog jezika Biljane Pipović.  Ove godine Italijani su u uzvratnoj petodnevnoj poseti, gde se obilaze znamenitosti Vlasotinca, Leskovca, Niša i Vranja. Iz Italije je došlo 23-oje učenika, najviše do sada, sa troje profesora. Praksa je takva da učenici spavaju kod svojih drugarica i drugova, a profesori kod profesora. Tako je i u Italiji.

Škola „Cambi-Serrani“ je srednja stručna škola sa ekonomskom grupom jezika i turizam

Mi smo ih drugog dana boravka zatekli na trgu ispred Narodnog muzeja, posle obilaska stalne postavke koja je Italijanima prezentovana na engleskom jeziku.

“Prvenstveno smo se spojili zbog jezika i turizma. Međutim, te međusobne posete pretvorile su se u kulturno obrazovne razmene kroz druženje i obilaske, kroz radionice na razne teme, kao što je upotreba informatičkog znanja u nastavi ili teme vezane za novac i ekonomiju. Krajnji benefiti su divna prijateljstva, prijateljstva za ceo život. Prve generacije učenika koje su prošle razmenu druže se i dan-danas, naša deca odlaze u Italiju, njihovi đaci, koji više nisu đaci dolaze u Srbiju i Vlasotince, neki moji učenici studiraju italijanski, a jedan njihov učenik je svoj maturski rad radio u Vlasotincu”, priča Pipovićeva.

Ove razmene, slažu se i italijanski profesori, daleko su korisnije od ekskurzija gde se vodi trka s vremenom i zacrtanim programom.

Profesorka Monica Mazza, koja kao i njene dvoje kolega predaje engleski jezik i koja je u ovoj priči od samog početka, nije uspela da nauči srpski jezik.

“Trudim se, znam po koju reč, mnoge prepoznajem, ali je vaš jezik veoma težak za učenje, generalno gramatika. Imate i 7 padeža, a mi samo jedan, kao u engleskom”, prva je reakcija u uspostavljanju komunikacije s profesorkom sa juga Italije.

Njene impresije Vlasotincem i jugom Srbije su – impresivne.

“Ljudi su veoma gostoljubivi, ponosni na to ko su i šta su, puni istorije, a ponose se kulturom i prirodom. Činjenica da sam ovde četvrti put govori da sam zavolela vaš kraj”, kaže.

Monica Mazza je imala priliku da za to vreme upozna i obrazovni sistem Srbije i način učenja vlasotinačkih đaka.

“Manje-više, to je isto, ali imam utisak da su deca u Vlasotincu motivisanija od naše dece i imaju veću želju da uspeju u životu. Ono što je normalno za svaku zemlju to je da se sa višom diplomom pruža mogućnost za veći uspeh u životu. Ja to osećam kod vaših đaka, dok se kod naših u tome posusutaje zato što smatraju da diploma nije garant za uspeh. Zato kod nas ima primera negativnog raspoloženja prema sticanju daljih znanja i usavršavanja, a svaki gimnazijalac iz Vlasotinca planira da upiše neki fakultet”, objašnjava profesorka iz Italije.

Italijanski učenici, dodaje, u startu dobiju sve što im je potrebno, pa tokom školovanja gube motivaciju za dalje obrazovanje. To nije pravilo, ali primetila je, kaže, veliku strats kod dece iz Vlasotinca za daljim obrazovanjem.

Jug Srbije i Ankona koja se nalazi na početku južne italijanske regije razlikuju se po opštem standardu.

“Primećuje se razlika i čini mi se da su kod nas bolji uslovi za život”

Međutim, i mladi Italijani odlaze iz Italije za još boljim životom. Ćerka naše sagovornice živi i radi u Parizu jer nije mogla da se zaposli u Italiji, a njen sin radi u Engleskoj. I deca druge profesorke su u Engleskoj i Francuskoj, a deca profesora, koji je takođe u poseti, su u Americi.

Ispred Narodnog muzeja Leskovac je velika grupa mladih. Ukupno 86 italijanskih i vlasotinačkih učenika. Omamilo ih prolećno sunce, pa odmaraju na klupama i međusobno ćaskaju.

Gabriele Martini, učenik četvrtog razreda, a srednješkolsko obrazovanje u Italiji traje 5 godina, primećuje da je Vlasotince manje mesto od Ankone, ali Vlasotince je, kaže, prelepa varoš, pa je imao mogućnosti da upozna mnogo ljudi.

“Ovo je poptuno novo iskustvo, poseta mnogim mestima na kojima upoznajemo i istoriju, kao što je današnja poseta muzeju, pruža nam dodatna saznanja”, priča.

Kao i ostalim strancima, i Martiniju je prvi utisak da su ljudi veoma ljubazni.

“Što se tiče ljudi, sve je isto kao kod nas, isti temperament i zato se verovatno dobro slažemo sa našim drugovima i drugaricama u Vlasotincu, ali primećujem da je kraj u kome smo daleko siromašniji od našeg”, objašnjava, a u daljem razgovoru praktično potvrđuje ocenu svoje profesorke.

“Po završetku srednje škole prvo ću pokušati da se zaposlim, a ako ne nađem dobar posao u roku od 7 do 8 meseci, ipak ću ići na studije”, kaže i još primećuje da vlasotinačka omladina voli da sluša rok, a njemu lično ta vrsta muzike ne odgovara.

Veljko Janković, učenik treće godine Gimnazije, koji će letos u Japanu proslaviti svoj 18.rođendan jer voli da upoznaje nove i njemu nepoznate kulture, ipak je ubeđen da istu generaciju iz dve zemlje spaja i ista muzika.

“Sinoć smo imali fenomenalnu žurku i mogu da kažem da se naši ukusi za stranu muziku skoro pa potpuno poklapaju, to je tehno i rep muzika. Svi smo znali tekstove tih pesama”, tvrdi.

I on primećuje razliku između načina učenja u Srbiji i Italiji.

“Kod njih je sve mnogo opuštenije u smislu da kod nas sve ide šablonski, moramo da učimo iz nekih zastarelih knjiga sa suvišnim informacijama, da naučimo, da odgovaramo i dobijemo ocenu. Kod njih se uči, pa praksa, pa sami izvode zaključke, odgovaraju i dobijaju ocenu. Mislim da se u Italiji škola završava na lakši način, a nisam siguran da li se dobija više znanja”, analizira ovaj odličan gimnazijalac.

Italijanski učenici s profesorima i svojim drugarima obići će i niški univerzitet, otići i do Vranja, a Biljana Pipović izražava zahvalnost svim predstavnicima institucija koji su im izašli u susret i pomogli da se gosti iz Italije lepo osećaju i da upoznaju jug Srbije.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.