Marjan Manić (33), iz sela Krševica kod Bujanovca, ima više staža u voćarstvu nego što je to, proteklih godina, uspeo da ostvari u učiteljskoj profesiji. I dok čeka stalno zaposlenje sa diplomom Učiteljskog fakulteta on obara lične rekorde u proizvodnji voća, a od pre nekoliko godina i u uzgoju šipurka.

Ovaj mladi domaćin, otac i suprug radio je u svojoj struci povremeno, na zameni. U porodičnom poslu pomaže i supruga i roditelji

Nekada je porodica Manić u svom kraju bila poznata po proizvodnji jabuka. Kada je preuzeo porodični posao, Marjan je shvatio da proizvodnja mora da prati zahteve tržišta i zato je zasade voća, na ukupno pet i po hektara, stalno obogaćivao drugim voćarskim kulturama poput šljive stenlej, čačanske lepotice, višnje i dunje. Čuvao je i negovao i nasleđene autohtone sorte jabuka. Otuda i danas u njegovom voćnjaku raste i rađa jabuka budimka stara sedamdeset godina.

Pre nekoliko godina on je na svom imanju zasadio i sto sadnica pitomog šipurka. Želeo je tržištu da ponudi nov proizvod koji će mu doneti dobru zaradu.

Isplativi šipurak

“Analizirajući tržište shvatio sam da je to šipurak. On ima dobru prođu na tržištu i sa njim može da se zaradi”, ističe Marjan.

On kaže, da je ova biljka iz porodice ruža zahvalna za uzgoj. Dobro uspeva i na posnom zemljištu i veoma su mala ulaganja prilikom sadnje. Zasađene sanice brzo napreduju i posle dve godine daju prvi plod bogat vitaminom C.

“Varaju se oni koji misle da šipurak ne traži puno rada. Zasađene sadnice moraju da se okopaju i da se posle berbe orežu grane sa koje je ubran plod. Prskanje i navodnjavanje nije neophodno. Kada se svi troškovi stave na papir ispada da je ova biljka isplativija od uzgoja drugih voćnih kultura poput jabuke, šljive ili kruške gde mora da se primeni puna grotehnika”, kaže Marjan.

Prerada voća i destilerija

Potražnja za plodom šipurka na tržištu je velika, a cena je dobra. Zato Marjan planira da ubuduće šipurak prerađuje u džem jer se tako najviše isplati.U ovaj proizvod njegova porodica je preradila i prve urbane plodove šipurka.Takve planove ima i sa ostalim voćem koje proizvodi.

“Želja mi je da na svom imanju izgradim destileriju za proizvodnju rakije. Mislim da bi na taj način rešio gotovo sve probleme koje imam sa prodajom voća. Rešio bih se i kupaca koji bi da uzmu robu ali ne i da plate”,podvlači Marjan.

Država pomogla da kupi mašinu za berbu voća

Proteklih godina Marjan je puno novca uložio u obnavljanje mehanizacije. Poslednju mašinu za berbu voća, uz pomoć države, nabavio je pred prošlogodišnju berbu.Na osnovu potpisanog ugovora stekao je pravo na povraćaj šezdeset posto sredstava.

”To mi mnogo znači jer je predamnom još puno investicija. Hteo bih, na ovakav, način, da nabavim još neke mašine. Međutim, kada pomislim na preobimnu dokumentaciju koju treba prikupiti ali i da mogu biti odbijen zbog neke sitnice, lako odustanem od toga”, kaže Marjan.

On naglašava da državne institucije moraju da se potrude da pojednostave procedure oko prikupljanja dokumentacije. Nikako ne smeju da dozvole lokalnim samoupravama da konkurse za nabavku poljoprivrednih mašina objavljuju na jedan dan.

Iako nestabilno tržište svom voćaru zadaje velike brige on i dalje ne odustaje od voćarstva i ima velike planove za budućnost.