Za razliku od zime kada Vučjem nadomak Leskovca preovladavaju samo tišina i jednoličnost, leto u ovom mestu je potpuno drugačije jer tada postaje vrlo živo, veselo i raznoliko i to najviše zbog mladih koji mu daju razdraganost i dinamičnost.

Sa lepim vremenom i letnjim mesecima ovaj kraj oživljava i prestaje učmalost, kako kaže stanovnica ovog mesta Aleksandra Stojilković, inače mlada majka dvoje dece, koja se zbog ljubavi iz Leskovca preselila u Vučje. Ona dodaje da se poletnost i uzbuđenost vide i osećaju u letnjim mesecima, zbog toga što se ljudi tada vraćaju u zavičaj, deca su na raspustu, a studenti imaju pauzu imeđu ispitnih rokova.

„Sa prvim zracima sunca kod nas odmah postaje življe, a kad dođu jun, jul i avgust u Vučju se odmah stvaraju gužve, ljude se stalno šetaju i izlaze“, priča ona za JuGmediu.

Od jutarnjih časova, pa sve do kasno u noć mladi se druže, zabavljaju i zajedno provode vreme uz smeh i šalu, priča ona. Kada je lepo vreme preko dana idu na kupalište u kanjonu reke Vučjanke, a uveče se okupljaju u centru, gde razgovaraju, sviraju gitare ili pak igraju fudbal ili košarku na igralištu.

„Kupalište je uvek puno, dolaze i ljudi sa strane, tamo je lepa priroda, voda je čista i bistra, idealno mesto za provođenje vremena u toku vrelih letnjih dana“, kaže Aleksandra.

Uveče kada padne mrak, ali i temperatura onda se druženje nastavlja u centru, objašnjava ona, najzanimljivije je kada sede na klupi sviraju gitaru i pevaju, ali i kada prepričavaju anegdote i šale se na svoje račune.

„Tada je najveselije, biramo pesme, pevamo svi zajedno i tako do kasno u noć. Nekad ponesemo i zvučnik i puštamo muziku, tada se komšije malo ljute, ali ipak imaju razumevanja za nas jer smo mladi“, uz osmeh priča ova vesela dvadesetdvogodišnja devojka.

Dodaje da sede do kasno u noć, a nekada i osvanu, jer ih ponesu razgovori, opuštena i zanimljiva atmosfera, te zbog toga vrlo često dočekaju i izlazak sunca.

„Dešavalo se da nekolicina nas ostane do ujutru, pričamo, smejemo se i zaboravimo na vreme, onda kad vidimo da sviće, odlazimo kućama“, kaže Aleksandra.

Na naše pitanje da li im to predstavlja problem i kako funkcionišu u toku sutrašnjeg dana, ona odgovara da ne, jer ih pokreće i drži mladalačka energija.

„Odspavamo nekoliko sati i onda sutra ponovo nastavljamo. Ako neko radi i treba da ide na posao on odlazi ranije i pridružuje nam se kad završi sa obavezama“, priča ona dok joj iz očiju izlaze veselost i vedrina, koje prenosi i na nas.

Kako kaže uveče se okupljaju i pored keja, jer je tu najsvežiji vazduh, međutim zbog komaraca, kojih ima na tom mestu zbog vode, tu se najmanje zadržavaju, a takođe u kasnim popodnevnim satima, odlaze u park i na igrlište u Vučju koja su prepuna male dece, zbog toga što ih majke izvedu u šetnju.

„Decu vodimo u park da se ljuljaju, igraju žmurke i jurke ili beru cveće. Odlazimo i pored Hidroelektrane, tamo ima dečji parkić, mališani obožavaju da se druže u njemu“, kaže ona.

Prema njenim rečima ovog leta je u ovoj varoši vrlo dinamično, jer se često organizuju različiti skupovi poput sportskih manifestacija, koncerata, ali i individualnih druženja, kao što su roštiljanje i pešačenje do Sokolice.

„Svako može za sebe da pronađe šta voli i šta mu odgovara, sa društvom nekada šetamo do Sokolice, prolazimo šumom i na kraju se spuštamo pored Hidroelektrane“, vedrim glasom objašnjava Aleksandra.

Pitamo je šta planiraju ovih dana i da li imaju nešto organizovano, a ona odgovara da se ne dogovaraju mnogo unapred, već u toku dana ili od danas za sutra.

„Zbog obaveza ne planiramo mnogo unapred, ako se ništa ne dogovorimo onda zasigurno odlazimo na Vučjanku i uveče u centar“, kaže ona.

Sa poslednjim danima avgusta užurbanost i graja polako iščezavaju iz Vučja  studenti odlaze u univerzitetske gradove, ljudi koji žive u inostranstvu se vraćaju tamo zbog posla i malo-pomalo tišina počinje da preovdava i tako do sledeće godine do juna kada slika živosti ponovo stupa na scenu.