U želji da podstaknu građane Leskovca da iskoriste svoja prava i da se uključe u rešavanje opštih javnih problema, kao i problema njihovih lokalnih zajednica, da se uključe u javne rasprave, u raspravu o budžetu grada kada se odlučuje o finansiranju i određivanju sredstava za to koji će se projekti finansirati u narednoj godini, Udruženja građana „I ja se pitam“ i „Žene za mir“ održala su danas uličnu akciju kako bi informisali građane o svojim pravima.

„Želimo da ih podsetimo da ukoliko oni sede i čekaju da se neko njih seti, njihovi problemi i predlozi neće ući u budžet za narednu godinu, zatim podstičemo ih da se aktivno uključe, da predlažu probleme, projekte i mi smo zbog toga na našoj Fejsbuk stranici, na našem portalu otvorili jedan poziv građanima da predlažu probleme za koje smatraju da su bitni za njihovu zajednicu, da predlažu projekte za koje smatraju da treba da se realizuju u njihovoj zajednici i da na taj način utiču na usvajanje tih problema i potreba i da se ti problemi i potrebe uključe u budžet za 2022. godinu“, poručio je Bratislav Stamenković iz Udruženja „I ja se pitam“.

Stamenković je dodao da ne želi da u situaciju da se desi ona stara poslovica „ako me se sete sete“, nego da prosto problemi u njihovim mestima dobiju prioritete u budžetu u odnosu na neke projekte za koje smatraju da nisu toliko bitni za grad, uzimajući kao primer izgradnju Gradskog stadiona.

„Kao što je stadion recimo za koji se troši 20 miliona evra za izgradnju, dok recimo neka sela i neka naselja u gradu nemaju asfaltirane ulice, vodovod, kanalizaciju i nemaju struju kakvu treba da imaju i mnoge neke druge probleme. Mi smo imali skoro slučaj sa Specijalnom školom gde nas je kontaktirao Savet roditelja pa recimo tamo deca imaju jako mnogo problema što se tiče te škole. Nemaju adekvatno grejanje, moraju da sede u jakama u školi, imaju problem da ne mogu da dođu do senzorne sobe, neka deca nisu baš tako pokretna a senzorna soba se nalazi na drugom spratu ili recimo neki su prozori polomljeni, to se ne rešava par godina, stolarija je još iz 80 godina, znači ima jako puno problema, da ne pominjem sada sela koja smo obilazili u proteklom periodu“, istakao je Stamenković.

Smatra da prednost moraju da imaju problemi koji su od životnog značaja za građane, a da stadion nije jedan od njih.
Činjenica je, kaže, da ti problemi uglavnom pokušavaju da se reše političkim putem i da građani nemaju mnogo uticaja u donošenju odluka šta će se dešavati u njhovim zajednicama.

„Mi kao organizacija možemo da pomognemo da se taj problem identifikuje, da se definiše kao predlog projekta i da se definiše kao predlog koji treba da uđe u budžet za narednu godinu. osnovni izvršilac tih potreba je lokalna samouprava a čini mi se da ona nema baš dovoljno informacija sa terena“, dodao je on.

Pomagaće, naveo je Stamenković, onima koji žele sami sebe da zastupaju, da definišu predlog, da ga osmisle kako treba i da taj predlog izađe sa jasnim činjenicama i zahtevom pred lokalnim samoupravama i mišljenja je da ukoliko se ne krene sa tim od naredne godine, onda se neće desiti ni u narednih pet godina.

Ljiljana Nešić iz Udruženja „Žene za mir“ koje se zalaže za rodnu ravnopravnost, pre svega, kazala je da ako se bolje pogledaju budžeti grada Leskovca najslikovitije se može vidite koliko se izdvaja u budžetu za sportska udruženja u kojima su muškarci, a koliko za sportska udruženja u kojima su žene.

„Koristim ovu priliku da pozovem što veći broj žena da se uključe u mesnim zajednicama, u odborima mesnih zajednica, pozivam i odbornice koje sede u skupštinskim salama da ne budu samo figure već da prosto se čuje i njihov glas , žene koje sede na mestu odlučivanja takođe trebaju da daju svoj glas i nadam se da će od sledeće godine kada se bude odlučivalo o budžetu da to bude rodno odgovorno budžetiranje. Za sada, budžeti lokalnih samouprava nisu rodno odgovorni i mi kao ženska organizacija prosto tako nešto imamo prava da tražimo“, rekla je Nešićeva.

Nešićeva je u ime svog Udurženja pozvala i sve građanke da budu aktivne, da traže svoje pravo, pravo na zdravstveni pregled, pravo na slobodu mišljenja, pravo na prijavu nasilja, da nemaju strah.

„Ja stvarno verujem u to da građani imaju moć, jer jedna mala grupa ljudi može i te kako da promeni mnoge stvari koje se dešavaju i da bar iskaže ono svoje nezadovoljstvo i ono svoje mišljenje. Volela bih da se žene oslobode, da budu na mestima odlučivanja, da budu i za skupštinskom govornicom da kažu šta je to što građane muči“, dodala je ona.

Inače, današnja akcija je organizovana u saradnji sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju u okviru nedelje aktivizma pod nazivom „Građani imaju moć“, odnosno „Budi Supergrađanin ili Supergrađanka“.

Sličnu kampanju priprema i Udruženje „I ja se pitam“, koja će se zvati kako je najavio Stamenković, „Budi Supergrađanin, građani su uvek zajedno“, i već se radi na izradi priručnika koji je pri kraju i koji će u stvari dati smernice zajednicama i mesnim zajednicama.

„Daćemo i lokalnoj samoupravi, neka se upoznaju sa time kako to treba da funkcioniše, pošto očigledno ne znaju“, najavio je Bratislav Stamenković.