Tekst objavljen na Jugmediji o projekciji filma „Svi smo različiti i lepi“ koji su napravili mladi ljudi Preševa i Niša i koji promoviše ljubav i suživot mladih i izbeglica u Preševu naišao je na na ogromnu osudu komentatora na njihovom fejsbuk nalogu. Samo iz jednog jedinog razloga, a to je jer je napisan dvojezično, na srpskom i albanskom jeziku. Količina uvreda i prozivanja autora teksta i portala Jugmedije izdajicama, izrodima i mrziteljima svega srpskog je ogromna, pa , čak, i predlozi da se ukine Jugmedia i s tim u vezi pokrene peticija je zdravom razumu neshvatljiva.

Slična hajka vođena je, setimo se, protiv ćirilice u Hrvatskoji i rezultirala je izbacivanjem zvanične upotrebe ćiriličnog pisma u toj zemlji.

Anatemisanje jednog pisma ima za ulogu poistovećivanje čitavog jednog naroda sa ratnim razaranjima i zločinima koji su počinili pojedinci, nebitno kome narodu pripadaju. Anatemisanje jednog umerenog portala, koji danima izveštava o situaciji na severu Kosova, krajnje je neukusno i bezobrazno i stavlja metu na čelo celoj redakciji, našim sugrađanima i sugrađankama. Izgubljena je mera, mainstream mediji pomutili su razum.

Nacionalizam u ovom, izopačenom obliku, nikome dobra nije doneo, u to smo se uverili kroz bezbroj primera hiljadugodišnje istorije ljudskog roda. Stvaranje etnički čistih država je pojekat koji je propao svuda u svetu. Različitosti ne dovode nužno do sukoba, već suprotno, mogu itekako da obogate i ojjačaju jednu zajednicu. Živeti zajedno se mora, jer na ovim prostorima vekovima opstajemo jedni pored drugih, dišemo isti vazduh, gledamo u isto nebo i obrađujemo istu zemlju.

Nisu Albanci prve komšije Beograđanima, Novosađanima i Kragujevčanima, već nama koji živimo u Leskovcu, Vranju i Vladičinom Hanu. Mi, ovde na jugu, smo ti koji trebamo da razmišljamo o zajedničkom suživotu. A sa komšijama se mora živeti, sviđalo se to nekom ili ne.

Drugačije se ne može. Alternativa su bodljikave žice i gledanje preko nišana.

Kurs Evrope je ujedinjenje i brisanje granica. Nacionalnih, ekonomskih, i svih drugih. Za deset do dvadeset godina Evropa će biti jedna, sa Kosovom u Srbiji, Albaniji i sa drugim zemljama u okruženju. Jer, graničnih prelaza, karaula i sličnog neće biti. Evropa želi slobodan protok robe i ljudi, bez pasoša, legitimacija i tablica na ovom ili onom jeziku. Zamišljam TV dnevnike na nacionalnim televizijama Irske, Grčke i Španije koji počinju rečima: „Stanje Iraca u Severnoj Irskoj“ , „Grka na Kipru“ , „Španaca u Baskiji“ … kao što u Srbiji evo već skoro četvrt veka počinju sa „Stanje Srba na Kosovu“. Nema toga.

I kažu komentatori, nije trenutak da se ovakva priča objavi sada jer „provocira“, s obzirom na situaciju na severu Kosova. A kada je vreme za jednu ovakvu priču o miru, ljubavi i suživotu ako nije sada? Jer, otkada pamtim, stanje na tom prostoru uvek je isto ili slično. Zašto i na albanskom? Verujem, da bi pročitali i Albanci, oni u Srbiji i oni na kriznom području. Jer, možda  deca i mladi osećaju i vide dalje od nas starijih.