I danas je Leskovac, grad na prljavoj Veternici, Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop i Mitropolit niški G. Arsenije posetio, ali ne da bi video narod, već da se slika s gradonačelnikom Leskovca, najvećim “crkvenim” kavaljerom u istoriji Srbije, ali tuđim parama. Dobro, novcem, da batalimo turcizme, a da taj narod ne pita, naravno, kao što ga ni za šta i ne pita.

Ovaj gabaritni hram, kako i dolikuje nebeskom narodu, počeo je da se zida 2005. godine, na inicijativu naroda Dubočice, koji zaslužuje da ima svoje mesto za molitvu i okupljanje, kao i nekoliko tadašnjih mladih sveštenika. Prvih 10 godina jedva je stavljen pod krov, a onda je na vlast došao radikal, a sada SNS-ovac Goran Cvetanović, i sve je za popove, koji mu se klanjaju do zemlje, pošlo na dobro.

Hram napreduje i laiku se, čak, čini da je sve završeno osim oslikavanja, ali nije. Jer, oslikavanje je započeto, a i to će platiti grad, odnosno, građani Leskovca, iako ih nikada o tome niko nije pitao.

Sve zasluge za dobročinstvo preuzima onaj koji u rukama drži novac – naš gradonačelnik.

Jednom sam starešinu te crkve pred novinarima pitala koliko su novca prikupili oni sami, povučena prethodno pročitanim zapisom o gradnji crkve između dva rata u centru Leskovca, kada su sve donacije došle od pojedinaca, najviše tadašnjih gazdi, i ona je završena za 10 godina.

Ne mogu da citiram, ali mogu da parafraziram. Odgovor je, zapravo, bio da narod nema novca i da su prikupili nešto oko 10.000 evra, uglavnom od bogatih Leskovčana i velikih vernika, koji leti dolaze u domovinu. Dakle, prikupili su – ništa.

A prikupili bi više da se nisu odvojili od naroda, pa, kao i svi, čak i naše sveštenstvo na zapadu, trebalo bi idu od jedne do druge kuće, pa da pitaju domaćina kako mu je čeljad, pa sednu na klupu ispred kuće, pa popričaju, a usput pomenu i problem novca za završetak hrama.

Da odu do vlasnike fabrika, lanaca prodavnica, kockarnica kojih ima više u Leskovcu nego crkava i škola zajedno, pa da svojim oboženim autoritetom zahtevaju donacije. Taj novac nije zarađen znojem, već na neki drugi način, ali čak i oni su bogobajažljivi, to nam je u krvi. Jer, mi smo Savin narod.

Pitala sam tog istog starešinu, koji ne skida osmeh s lica, koliko su samo popovi dali za gradnju hrama u Dubočici. On me pogleda žalosnim izrazom lica i odgovori: „Ma daju, ali od čega? I mi smo sirotinja.“

Naravno, popovi, ti časni oci, nisu sirotinja, kao ni oni arhiepiskopi u skupim limuzinama. Ali činjenica je da crkva ne gradi hram, nego narod, ali ne dobrovoljno, već odlukom jednog čoveka. Jugmedia je već od 2013. godine napisala niz tekstova o davanjima za gradnju hrama Svetog Simeona Mirotočivog, no ne možemo da povežemo kolika je ukupna suma. Ako pitamo gradonačelnika, rizikujemo da prođemo kao bos kroz trnje. Naravno da ćemo ga pitati jer ćemo pre toga obući cipele sa debelim đonom.

Evo, sada na gradskom sajtu piše da su g. Cvetanović i g. episkop obišli radove na parternom uređenju, kao i na izradi freskopisa. „Za parterno uređenje hrama i postavljanje ograde, Grad Leskovac je opredelio 36 miliona dinara, dok je za postavljanje osvetljenja izdvojeno još dodatnih 13 miliona dinara. Lokalna samouprava će u narednih nekoliko godina finansijski podržati i oslikavanje hrama, koje se izvodi na površini od 1917 metara kvadratnih“, rekao je gradonačelnik Cvetanović, dodajući da će ugovor biti potpisan u januaru iduće godine. Ovim radovima biće zaokruženo unutrašnje uređenje hrama.

Eto, ako koza laže, rog ne. I to će se završiti samo unutrašnjim radovima. A šta je sa spoljašnjim? Prema ovoj računici, ostalo je da se crkva spolja uredi kako i priliči našim pravoslavnim crkvama. A čime, ako među narodom i među bogatašima nema dobrotvora, nego opet našim bednim novcem, po volji jednog čoveka. BEZ REFERENDUMA.

„Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop i Mitropolit niški G. G. Arsenije zahvalio se gradonačelniku Cvetanoviću na izdašnoj podršci, (bravo za Arsenija), koja ni u jednom trenutku nije izostala. „Hram Svetog Simeona Mirotočivog je u poslednjih nekoliko godina doživeo preobražaj, zahvaljujući sredstvima Grada Leskovca“.

G.Arsenije, naravno, govori istinu, i on i episkopi pre njega su se tom gradonačelniku zbog izdašne podrške klanjali i u svakoj molitvi ga po desetak puta pominju. Prvo njega, pa onda crkavicu od naroda, od čijih se para gradi velelepni hram, koji i treba da se gradi, ali ne od novca iz budžeta grada Leskovca.

Ja znam da imam odličnu komunikaciju sa leskovačkim sveštenstvom, koju rizikujem, a imam je zbog toga što volim crkvu i svoju veru i što sam dobrotvor, sitan doduše, po onoj, koliko imam, toliko dam, i što nisam, kako mi jednom rekoše – antihrist. Naravno da nisam. I znam da oni čitaju Jugmediu, pa ću narodu i njma zato poručiti ovde..

DA GAZDE ODREŠE KESE

Dragi Leskovčani, zbog toga što su se popovi leskovačke crkve ulenjili i više ne fermaju narod, odnosno, fermaju ga samo kad debelo treba da naplate svoje usluge, ubrzo će se istaći negde Nacrt budžeta grada Leskovca za narednu 2025. godinu. Odite tamo, nađite tu stavku kojom se izdvaja novac za crkvu u Dubočici i naredne godine, za dovršenje, uvek dovršetak Svetog Simeona Mirotočivog, pa pišite gradonačelniku da tu stavku izbaci iz budžeta.

Pišite jer ćete tako možda naterati popove da vam dolaze češće u kuću i pred kuću, da vam očitaju Oče naš, da čuju vaše muke i radosti, a vi ćete im dati neki dinar za završetak crkve.

A vi, leskovačke gazde, bogatuni, elito, što se bogatite na plećima i znoju radnika kojima ne plaćate ni do minimalca, čast i izvinjenje izuzecima, i kojima pretite otkazima ako ta informacija dođe do novinara, raširite vaše kese, sakrivene ispod skupih vitrina, u kasama i ispod debelih tepiha i udobnih dušeka, pa dajte novac za završetak spoljnog izgleda hrama u Dubočici. Jer, mnogi od vas žive baš u tom delu grada. A možda će vam onaj VASKOLIKI i oprost dati, pravi, od srca oproštaj.

Ne tražimo više do taman onoliko koliko košta vaš najnoviji džip, prepunog voznog parka, ma svega 100.000 evrića. Šta je to za vas? Samo sekiracija od nedelju dana. Zaradiće raja vama za veći i skuplji džip.

Dajte da vam jednoga dana bog dušu prosti i da se G. Arsenije moli i za vas, a ne samo za g. gradonačelnika koji ne daje svoje nego naše pare. (E, jednom je rekao ili više puta, moguće je, da je dao i svoje, bog mu dobro doneo, izvinjavam se na mogućoj grešci.) No, to je, naravno, malo, kap u moru, da bi se hram podigao i završio.

Dakle, dragi Leskovčani, postoji i javna rasprava o budžetu gde možete da uđete nepozvani. Napunite salu, pa roknite, mislim upotrebite glas i stav, jer Leskovčani su odavno viđeni ljudi, pa kažite – ne damo naše, nek daju bogatuni! I tako ćete zaustaviti g. gradonačelnika da deli naše bez milosti, dok sve ne podeli.

Ili ćete tako, ili ćete kao mace, a pre bih rekla da ćete kao mace pročitati ovaj tekst i već sutradan zaboraviti na njega. A onda ćete iza lažnih profila da pljujete vlast. E, to ova vlast koristi u svim situacijama i zato vlada neprikosnoveno. Ne mareći za Kosovo, u litijum se kune ko u Boga, o radnicima ni ne razmišlja, ama ne ceni nas baš kao crvljivu šljivu.

Zašto? Pa zato što smo, raja, od junaka slepog Višnjića i nepoznatih epskih pesnika, postali kukavice, plašljivci, lažljivci, podanici, uvlakači, prodane duše… Uostalom, vi bolje od mene znate šta pa dopišite sami.