Njeni suveniri inspirisani Lepenskim Virom i Vinčom nalaze se po celom svetu. Poslednjih godina ona svako leto dolazi u Vlasotince, zavičaj svojih predaka s majčine strane. Njen čukundeda Gavrilo Popović jedan je od prvih vlasotinačkih industrijalaca, a pradeda Petar je najzaslužniji za izgradnju mlina na Vlasini i porodične kuće, koju većina Vlasotinačna naziva zgrada Internata.
Predstavljamo vam Milenu Nikolić, umetnicu iz Aranđelovca, koja želi da za vlasotinačke školarce organizuje radionice za oblikovanje glinenih posuda kakve su se koristile u Vinčanskoj kulturi.
Milena Nikolić je preko majke povezana sa Vlasotincem. Ruža je rođena u porodičnoj kući Popovića, ali je kao dete prešla u Leskovac, gde je njen otac Kosta otvorio strugaru između dva svetska rata.
„Mama Ruža se rodila u baba Sikinoj sobi u Vlasotincu kao druga ćerka inženjera Koste Popovića i Piroćanke Olge Rančić. Preko dede Petra i pradede Gavrila Ruža je jedna od praunuka prvog industrijalca u Vlasotincu. Kosta je kao mlad inženjer nabavio strugaru iz Pirota, koja je u Leskovac stigla na volovskim kolima kao parna mašina. Kasnije je kao mašinski inženjer unapredio i proširio delatnost. Tako je Kosta Popović postao jedan od leskovačkih industrijalaca“, priča naša sagovornica o svojim vlasotinačkim korenima.
Posle Drugog svetskog rata Kosti Popoviću komunistička vlast oduzima strugaru, kao i drugim industrijalcima, nakon čega on sa porodicom prelazi u Beograd. Ćerka Ruža u prestonici postaje inženjer-tehnolog, a zbog posla prelazi u Aranđelovac, gde se udaje i rađa sina Marka, pa ćerku Milenu.
„Otac Raja Nikolić rođen je u Aranđelovcu, a majka Ruža Popović u Vlasotincu. Našli su se slučajno u fabrici elektroporcelana, gde je Ruža radila kao inženjer-tehnolog, a Raju su iz komercijale pozvali da im napravi suvenir od porcelana. Od prijateljstva došlo je do braka i tako smo se rodili moj brat Marko, koji je slikar i vajar i ja“, objašnjava Milena.
S obzirom da je rođena i odrasla u umetničkoj porodici, potpuno je logično da je Milena odmalena pokazivala talenat za likovnu kulturu, što je kasnije odvelo da i sama stvara suvenire od porculana.
„Sklonost ka umetnosti nasledila sam od moje prababe Milene, koja je poginula u Kruševcu poslednjeg dana rata. Ona je studirala slikarstvo u Minhenu. Otac Raja bio je završio Pedagošku akademiju (likovni smer) i radio je kao umetnički savetnik u firmi „Venčac“, a majka Tehnološki fakultet postavši specijalista za tehnologiju tehničke i umetničke keramike. Naš prvi suvenir bio je reljef Nikole Tesle, a kasnije smo iz ljubavi prema Lepenskom Viru počeli da pravimo i suvenire vinčanske kulture. Još jedan od razloga za suvenire je i Ružina samoglazirajuća keramička masa (rađena po jednom od nekoliko patenata) od koje proizvodimo i laboratorijsko posuđe, a pokazala se kao odlična za plitak reljef“, ističe Milena govoreći o porodičnoj umetničkoj radionici Nikolića.
Danas suveniri Nikolića nalaze se širom planete, jer za Vinčansku kulturu se interesuju turisti iz celog sveta. Milenine rukotvorine se prodaju u Narodnom Muzeju u Beogradu, Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, Lepenskom Viru i na još nekoliko prodajnih mesta u prestonici.
Porodična kuća Popovića u Vlasotincu je vraćena naslednicima, među kojima je Ruža, Milenina majka. Oni su je prodali Opštini Vlasotince ispod tržišne vrednosti sa ciljem da tu bude neka kulturna ustanova, a danas je tu smešten Centar za socijalni rad. Pošto Nikolići više nemaju kuću u Vlasotincu, Ruža je na svom imanju kod ravnodelskog mosta izgradila brvnaru, tek da porodica ima gde da dođe. Tako Milena poslednjih godina češće dolazi u zavičaj predaka, gde sve više upoznaje nove prijatelje.
„Što se tiče moje sve veće ljubavi prema Vlasotincu, tome mogu da zahvalim društvenim mrežama, jer sam na taj način upoznala divne ljude sa kojima me povezuje borba za svoju životnu sredinu, reke i šume pre svega, a naravno i sa onima koji se bave pečurkama, planinarenjem i kulinarstvom, poput Aleksandra Peškića. Moram da napomenem i veliku pomoć Saše Stankovića u otkrivanju istorijskih podataka i starih fotografija, svega onog što je povezano sa mojim vlasotinačkim poreklom“, kazala je Milena о novim sponama sa zavičajem.
Pošto iskusna umetnica želi da učvrsti veze sa Vlasotincem, otkrila nam je i planove koji su pre svega vezani za prenošenje svog znanja na najmlađe žitelje varoši na Vlasini. Ona ima i dobru volju da napravi izložbu svojih suvenira.
„Planiram radionice za decu da nauče oblikovanje glinenih posuda, koje su se koristile u vinčanskoj kulturi za pripremanje hrane i čuvanje namirnica. Želja mi je da mladima što više prenesem svoju ljubav prema praistoriji, neolitskim kulturama i njihovoj umetnosti. Uspostavila sam prvi kontakt sa Udruženjem „Artizan“, koje vodi Jasmina Zlatković, istoričarka umetnosti. U planu je izrada vlasotinačkih suvenira sa nekoliko motiva, verovatno ću raditi spomenik na Starom groblju, zgradu Zavičajnog muzeja i naravno mlin, koji su gradili moji preci “, objasnila je svoje namere Milena Nikolić .
Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Bravo cestitam.Ovo je divno i nadam se da ce i drzava imati dovoljno sluha da podrzi ovako divan projekt.Bic enam zadovoljstvo da promolisemo Vas rad i divno delo u svetu.