Dragan Halimović, koga su svi Leskovčani znali pod nadimkom Gagi Paljač i prisvajali ga kao gradsku maskotu, slikali se sa njim i snimali klipove koje su postavljali na društvene mreže, preminuo je juče u Urgentnom centru Opšte bolnice Leskovac u pedesetčetvrtoj godini života.
Gagija, koji je živeo maltene kao beskućnik i bio osoba sa mentalnim invaliditetom, Leskovčani su decenijama unazad prihvatali kao druga, prijatelja, člana porodice. Dane je često provodio u strogom centru grada u neposrednom razgovoru i šalama sa svojim sugrađanima koji su ga zbog toga i prozvali gradskom maskotom.
Istinita i tužna priča ovog čoveka je da je i pored tolike „ljubavi“ svojih sugrađana zapravo bio napušten od svih, lutao gradskim ulicama, često i celog dana bez parčeta hleba.
Još pre dve godine kada smo radili serijal priča o beskućnicim u Leskovcu, direktor Centra za socijalni rad Boban Ilić je priznao da su skitnice sve veći problem celog socijalnog sistema u Srbiji i da, nažalost, na lokalu ne postoje ustanove za prihvat takvih lica.
„Kao država se nalazimo u procesu deinstitucionalizacije takvih lica, a sa druge strane, sistem nije lokalnim samoupravama obezbedio mogućnost i načine da zbrine takva lica i da im pruži adekvatnu pomoć. Zbog toga, imaćemo sve veći broj lutalica na ulicama„, upozorio je u decembru 2016. godine Ilić.
Gagi će biti sahranjen danas u 13 časova na romskom groblju u Leskovcu.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Zao mi je najiskrenije. Taj Gagi mi je bio drazi od mnogih po gradu koji misle da su nesto, koji se sepure parama a nikada mu dinara nisu pruzili da kupi parce hleba.. Gagi, neka ti je laka zemlja.
I meni je zao
Laka ti bar zemlja Gagi,kad ti život nije bio.
Što ga niste vodili kući kada ste ga toliko voleli? Nije lepo biti licemer u nesreći.
Nikad se nisu zapitali da li ima gde da spava, da li ima toplu vodu da se povreneno, okupa, dal ċe imati 2-3 ljudska obroka dnevno. Veċina vas je volela da se sprda snjim, da se slika i ismeva ga. „Maskota“, nije nego! Niko id vas licemera nije pokušao da pokrene polutane iz institucija da se čovek kolko tolko zbrine.
Ne pretpostavljaj, raspitaj se u centru za socijalni rad
kolko pojedini znaju on ima i familiju i rodbinu koja ga isterala na ulicu pre oko 25 god , tako da ono ko je kolko mogo kupi mu burek pljeku picu pivce ili sok … laka mu zemlja !
Neka mu je laka zemlja…mislim da smo kao njegovi sugradjani mogli biti bolji prema njemu, a ne da ga nazivamo maskotom i pravimo sale na njegov racun.
Laka ti bar zemlja Gagi.
In memoriam.Napisao sam ti pesmu:Kada je Halimovic Dragan otisao na onaj svet.
U vecini situacija kad bih ga sreo kod Zelene pijace, Gagi bi ruckao pljeskavicu ili pio sok, a bilo je i situacija kad nije, uglavnom nocu i tad pitamo ga i kupimo ako hoce… ljudi sa Zelene pijace i Niske ulice su imali obzira i koliko toliko cuvali. Drugo da nije imao podrsku svoje porodice ne bi toliko ziveo… a ziveo je barem slobodno bez tamnicenja u nekom domu. Gagi neka ti laka zemlja i saucesce!
Taj direktor centra za socijalni rad i svi uposljenici imaju od 50.000 pa navise plate i to od gradjana Srbije,ne pruzaju nikakve usluge gradjanima,ma to bre s motke da se istera.
Gagi laka ti zemlja
Kakvi su brere ovo bolesni komentari. Koga ovde neki prozivaju (Mavashi i Neljudi). Naravno da niko nije bio obavezan da Gagiju daje nesto, mislim da on, ipak, nikada nije bio gladan. uvek se je nasao neko da mu da da jede. Kakve su ovde prozivke kolike ko ima plate. Svakome normalnom coveku je zao i kad pas ugine a ne covek kao sto je bio Gagi iako napacen nikada agresivan i cesto nasmejan. Neka mu je laka zemlja.
Nikoga nisam prozivao za plate, samo sam napisao da ste licimeri kao što si ti. „Obaveza“? Ko je spominjao obaveze? Problem sa ljudima je što ne slušaju, čitaju pažljivo druge nego samo teraju svoju priču. Ooo, boginjo mudrosti, hvala ti što si sišla među nas, samo smo tebe čekali. Isprintaćemo tvoj dubokoumni komentar i lepićeno ga na zidove.
Kad je Halimović Dragan,
otišao na onaj svet
…
kad je Halimović Dragan
otišao na onaj svet,
bio sam promrzao
pokisao ko cvet…
Pa tako to biva,
svako pođe nebu pod oblake
i grom putem kopriva,
a kažu da neće
ko se rodio, umreti neće
zapalite sveće
umro je Halimović Dragan,
preturao po kontejnerima,
tražio hranu
tu gde je smeće…
Kad je Halimović Dragan otišao,
svet nije stao…
Možda kod Zanatskog Centra „Dezert, sat,
ostavljen od svih
vodio je sa svima
svoj lični rat
„može“(moze)
„paljač (paljać)
pamte generacije
uzrečice te
i psovke
sa rečce dve
(j…m, ti m…u!)
Ako ga neko iznervira…
Kad je umro Halimović Dragan,
još jedna gradska, maskota
bio bi lik za film:“Kako sam
sistematski uništen od idiota“!?…
Bio bi lik za roman Dostojevskog
Al’ on je napisao samo jednog idiota.
Kad je umro Halimović Dragan
umesto suza
Usne mi se razvukle u osmeh
jer svima je
Terao šegu i i smeh,
pa neka neko kaže daje šala greh!?
Kada je umro Halimović Dragan
gradska legenda, lutalica, Rom
što nije imao dom,
al’ njemu je nebo
zvezdano bilo pokrivač
a zemlja najudobniji krevet…
Kada su ga prebacili na Urgentni Centar
bilo je tačno, devet!?…
Samo mu klonula glava…
Tako je znao u sedećem položaju,
Širokom Čaršijom da spava…
Neko mu da pljeskavicu,
koka-kolu
i cigaretu, što do filtera, izgori među prstima
u sećanju Halimović Draganu,
što,
nosio je svoju sudbinu, tešku, život
ko krst
u, inat svima,
ja ti satkah,ovaj
venac od rima.
Tekst: Dušan Dojčinović
Prijatelju, kad udjes u bolnicu, skreni levo…dobri ljudi u belim mantilima ce te prepoznati i pokazati smestaj…