Bio si divan covek neka ti je laka zemlja komsija bices sa sinom i neka vas andjeli cuvaju

Pocivaj u miru!Živeceš u našim srcima….

Veliki covek i doktor,slava mu,laka mu zemlja i rajsko naselje,amin!

Da, na žalost, često smo nemoćni pred prirodom, gubimo svoje bliske, drage, ostaju nam praznine u dušama. Umro nam je i Dr Vlasta. Nekolicini nas je to posebno teško palo, jer smo zajedno putovali istim putem neko vreme, sledeći iste nazore, iste vizije, deleći isto dobro i zlo. I bilo je mnogo tog dobra a u neprijatnostima smo bili jači. Bio nam je u isto vreme i učitelj i prijatelj, na poslu nam je zamenjivao i roditelje, ponosili smo se njim isto kao i on nama, bio je deo okruženja zbog kojeg smo voleli što smo na poslu, bojeći se intimno da možda malo neopravdano ne zaostajemo za njegovim radnim elanom, za njegovim načinom pristupa ljudima, za njegovom odgovornošću.
Upoznali smo i zavoleli njegovu porodicu, kao što je on bio blizak sa našima, radovali se njegovoj deci, unucima, patili kada je izgubio Sašu, podržavali ga u ljudskom nastojanju da u velikom bolu nastavi podršku porodici, znajući da ni Miša ni unuci, ni sva porodica a ni mi nismo u tome dovoljni, mada se mnogo trudio i patio…
Internističku službu osamdesetih je podigao iz pepela netrpeljivosti, podeljenosti. Imao je dovoljno volje i snage da stupajući na načelničko mesto smiri borilačke strasti prethodnih doktora, da uposli mlade, da dovodeći profesore sa drugih univerziteta (Prof Tadžer, Prof Vanovski, Prof Tasić), da motivaciju i satisfakciju mladim doktorima, iza čega kreću i prve uže specijalnosti, formiraju se Kabinet za nuklearnu medicinu, ultrazvučni i gastroenterološki kabineti a dobra medicina je postala naša stvarnost. Voleli su ga u Nišu, Skoplju, Zaječaru, Beogradu a poštovali ga u celoj Jugi.
Bio je u par navrata na čelu lokalne podružnice SLD-a. Pored bogate stručne aktivnosti, što se podrazumevalo, potrudio se da doktori kao javni radnici ne ostanu anonimusi, te su mnogi bili pohvaljeni, promovisani, a oni sa manje sreće ili više godina, počeli su dobijati svoje posmrtno počasno slovo na grobu i u časopisu Apolinem medicum. Tako smo i saznali za mnoge pregalačke stvari svojih stručnih prethodnika sa zaveštanjem da budemo još bolji. Pisanje ovih redova ima istu svrhu, istu nameru, koju nisam siguran da adekvatno ostvarujem, ophrvan emocijama.
I u trenutku kad je napuštao mesto načelnika, jedina mu je misao bila očuvanje službe na jednak ili viši nivo stručnosti, nastavak humanih odnosa prema obolelim i među saradnicima. Tako je i otišao u penziju, sa pesmom i igrom, sa radošću, kako smo ga i sretali kao penzionera. Uvek, pre svega kao dobrog čoveka. Zato smo teško primili vest da ga zdravlje napušta, a da ga ovih dana i definitivno gubimo, zato je plato na groblju bio pun poštovalaca njegove ličnosti i dela, jer je i on po tome ljude poštovao.
Hvala Ti, Dr Vlasto, za sve što si bio i radio.

Dr Mita