Umro internista Vlastimir Vlasta Perić

Internista u penziji i bivši načelnik Internističke službe Opšte bolnice Leskovac Vlastimir Vlasta Perić preminuo je u 76.godini života, a sahrana će biti obavljena danas na Svetoilijskom groblju u 12 sati.

Kolege ga se sećaju kao veoma stručnog lekara od koga su generacije učile, pre svega kao obrog čoveka posvećenog pacijentima.

Iza njega su ostala supruga i unici

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

9 komentara

  • Bio je jedan od doajena leskovačkog zdravstva.Divan čovek,odličan stručnjak i nesebičan učitelj.Neka mu je večna slava i hvala!

    18
    4

  • Bio si divan covek neka ti je laka zemlja komsija bices sa sinom i neka vas andjeli cuvaju

    18
    3

  • Pocivaj u miru!Živeceš u našim srcima!

    15
    3

  • Pocivaj u miru!Živeceš u našim srcima….

    12
    3

  • Uz dužno postovanje jugmediji,iza sebe ostavio i sina Miloša…

    15
    2

  • Veliki covek i doktor,slava mu,laka mu zemlja i rajsko naselje,amin!

    13
    3

  • Bio je dobar covek i nacelnik jedan od doajena interne medicine. Neka mu je vecna slava. Pocivaj u miru

    10
    2

  • Da, na žalost, često smo nemoćni pred prirodom, gubimo svoje bliske, drage, ostaju nam praznine u dušama. Umro nam je i Dr Vlasta. Nekolicini nas je to posebno teško palo, jer smo zajedno putovali istim putem neko vreme, sledeći iste nazore, iste vizije, deleći isto dobro i zlo. I bilo je mnogo tog dobra a u neprijatnostima smo bili jači. Bio nam je u isto vreme i učitelj i prijatelj, na poslu nam je zamenjivao i roditelje, ponosili smo se njim isto kao i on nama, bio je deo okruženja zbog kojeg smo voleli što smo na poslu, bojeći se intimno da možda malo neopravdano ne zaostajemo za njegovim radnim elanom, za njegovim načinom pristupa ljudima, za njegovom odgovornošću.
    Upoznali smo i zavoleli njegovu porodicu, kao što je on bio blizak sa našima, radovali se njegovoj deci, unucima, patili kada je izgubio Sašu, podržavali ga u ljudskom nastojanju da u velikom bolu nastavi podršku porodici, znajući da ni Miša ni unuci, ni sva porodica a ni mi nismo u tome dovoljni, mada se mnogo trudio i patio…
    Internističku službu osamdesetih je podigao iz pepela netrpeljivosti, podeljenosti. Imao je dovoljno volje i snage da stupajući na načelničko mesto smiri borilačke strasti prethodnih doktora, da uposli mlade, da dovodeći profesore sa drugih univerziteta (Prof Tadžer, Prof Vanovski, Prof Tasić), da motivaciju i satisfakciju mladim doktorima, iza čega kreću i prve uže specijalnosti, formiraju se Kabinet za nuklearnu medicinu, ultrazvučni i gastroenterološki kabineti a dobra medicina je postala naša stvarnost. Voleli su ga u Nišu, Skoplju, Zaječaru, Beogradu a poštovali ga u celoj Jugi.
    Bio je u par navrata na čelu lokalne podružnice SLD-a. Pored bogate stručne aktivnosti, što se podrazumevalo, potrudio se da doktori kao javni radnici ne ostanu anonimusi, te su mnogi bili pohvaljeni, promovisani, a oni sa manje sreće ili više godina, počeli su dobijati svoje posmrtno počasno slovo na grobu i u časopisu Apolinem medicum. Tako smo i saznali za mnoge pregalačke stvari svojih stručnih prethodnika sa zaveštanjem da budemo još bolji. Pisanje ovih redova ima istu svrhu, istu nameru, koju nisam siguran da adekvatno ostvarujem, ophrvan emocijama.
    I u trenutku kad je napuštao mesto načelnika, jedina mu je misao bila očuvanje službe na jednak ili viši nivo stručnosti, nastavak humanih odnosa prema obolelim i među saradnicima. Tako je i otišao u penziju, sa pesmom i igrom, sa radošću, kako smo ga i sretali kao penzionera. Uvek, pre svega kao dobrog čoveka. Zato smo teško primili vest da ga zdravlje napušta, a da ga ovih dana i definitivno gubimo, zato je plato na groblju bio pun poštovalaca njegove ličnosti i dela, jer je i on po tome ljude poštovao.
    Hvala Ti, Dr Vlasto, za sve što si bio i radio.

    Dr Mita

    43
    3

  • Pocivajte u miru,andjeli neka Vas cuvaju.

    5
    1

Ostavite odgovor na Mika Odustani od odgovora