Sinoć je u 71. godini života preminuo Miroslav Miki Simonović iz Vranja, poznatiji kao Miki ŠAF, tvorac i dugogodišnji voditelj Škole animirnog filma u ovom gradu. Po odlasku u penziju on nije napustio čaroban svet animacije. U svojoj kući je napravio radionicu u kojoj je, dok je kuvao ručak, smišljao ideje za nove filmove.

U svet animacije zakoračio je bukvalno kada ga je učiteljica, dok je bio u osnovnoj školi, poslala da kupi karte za neki film. A kako se do karata u to vreme teško dolazilo jer je bioskop u Vranju tada jedina kulturna institucija, Miki je bio privilegovan jer je preko reda, kod oca koji je tamo radio, mogao da dođe do njih. U takvim prilikama on je redovno obilazio Kinooperatorsku kabinu, kod svog čika Radeta i posmatarao ga kako vešto barata filmskom trakom. Od njega je naučio kako da premota, ušnjira u projektor i lepi traku, tako da je Čika Rade, dok je mezio čvarke i pio vino kominjak, ume da mu kaže: „Ajde odvrti taj film“.

Od tada Miki se praktično nije odvajao od celuloidne trake. Jedne večeri dok je gledao na TV emisiju u kojoj je Joška Marušić, autor animirnaih filmova iz Zagreba, govorio o svom radu, odlučio je da ga pozove u Vranje da mu pomogne da i on sa svojim saradnicima počne da pravi crtane filmove. Iako se sve odvijalo kako je zamislio Miki je prvi film „Kutija“,  počeo da pravi dve godine kasnije uz pomoć dece i tadašnjih magova animacije.

Sa ovim filmom, za koga se kasnije ispostavilo da je prvi dečji animirani film snimljen u Srbiji, obišao je razne festivale i dobio nagrade. Na jednom od tih festivala Miki je upoznao jednog filmskog radnika iz Beograda koji mu je pohvalivši ga za dosadašnji rad rekao: „Koliko budeš uspešan u svom poslu, sve ćeš više imati protivnike.“.

Zahvaljujući svom plodonosnom radu Miki ŠAF je uspeo da u svom gradu organizuje i Internacionalnu dečju rdionicu. Usledili su novi festivali, nagrade i priznanja. Njaveće je stiglo iz tadašnje Opštine Vranje koja je donela odluku da se ŠAF finansira iz budžeta jer dobro reprezentuje grad.

Miki je u to vreme mogao da se nosi sa raznim karakterima ljudi, ali nikako sa nedostatkom tehnike neophodne za rad. Iako to nije bilo nimalo lako on je uspeo da ubedi tadašnje čelnike grada da pomognu da za ŠAF kupi profesionalnu kameru. Svojim mukotrpnim radom on je sa decom u radionici ŠAF-a, ali i onima koje je umeđuvremenu formirao u zemlji, uradio 180 filmova. Posebno se ponosio nagradom Srebrni vitez koju je osvojio u Rusiji, kao i nadimkom Miki ŠAF, ali i prijateljima koje je kroz svoj rad stekao za ceo život.

Miroslav Miki Simonović biće sahranjem na Bunuševačkom groblju u Vranju.