Unija srednjoškolaca Srbije (UNSS) objavila je analizu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, kojim Ministarstvo prosvete predlaže uvođenje obaveznih „udžbenika od nacionalnog interesa“ i prenosi njihovo izdavanje isključivo na javnog izdavača pod kontrolom države.

U analizi se upozorava da ove izmene predstavljaju značajan korak ka centralizaciji obrazovnog sistema, pri čemu se smanjuje autonomija škola i nastavnika, a potpuno izostaje učešće nastavnika u odlučivanju o obrazovnim materijalima.

Dodatno, zakon ne pruža jasne definicije pojmova poput „nacionalnog interesa“, niti predviđa nezavisne mehanizme za stručnu kontrolu sadržaja udžbenika. Ne predviđa niti koji su kriterijumi za izbor autora od “integriteta i autoriteta“ koji će pisati nacionalnu čitanku.

UNSS skreće pažnju da je otvaranje ove teme prilika da se razgovara ne samo o štampi, cenama ili nacionalnoj čitanci, već i o kvalitetu udžbenika, koji se oblikuje neprestanim nadmetanjem između izdavača.

UNSS posebno ističe problem što se predviđa da se nacionalna čitanka štampa za sve učenike osnovnih i srednjih škola o trošku Republike Srbije, bez prethodne procene budžetskih troškova ili razmatranja digitalnih rešenja. Prema procenama UNSS-a, ovaj poduhvat samo za štampu bi mogao premašiti 450 miliona dinara godišnje. UNSS ističe da bi digitalizacija svih udžbenika bila održivija, jeftinija i dostupnija za učenike, a i za državu kada je reč o nacionalnoj čitanci. Za učenike srednjih škola se ne predviđa momentalno uvođenje nacionalne čitanke, već će se postepeno uvoditi za učenike osnovnih škola, a očekuje se da će se nacionalna čitanka već u narednih nekoliko godina naći kao obavezno nastavno sredstvo u srednjem obrazovanju.

Analiza je izrađena u okviru Programa javnih politika UNSS, kao deo projekta „Srednjoškolska laboratorija“, koji se sprovodi uz podršku Fondacije Centar za demokratiju i Evropske unije kroz inicijativu „Regional Youth Dialogue for Europe“.

UNSS poziva donosioce odluka, nastavnike, roditelje, izdavače i same učenike da se aktivno uključe u javnu raspravu i doprinesu stvaranju obrazovnog sistema zasnovanog na stručnosti, pluralizmu i kritičkom mišljenju – a ne na monopolu i političkom uobličavanju sadržaja.