UNSS je tokom juna kontaktirala 73 škole članice kako bismo stekli bolji uvid u stanje školskih objekata.

Nakon praćenja različitih slučaja urušavanja školskih objekata u medijima tokom aktuelne školske godine, Unija srednjoškolaca Srbije (UNSS) je odlučila da sprovede sopstveni uviđaj u situaciju na terenu.

Tokom prve polovine juna 2025. godine smo obavili telefonske razgovore sa učenicima 73 srednje škole iz 42 mesta širom Srbije. Na naše (ne)iznenađenje, stanje objekata srednjih škola nije na najzavidnijem nivou, ali situacija nije toliko loša koliko smo očekivali.

Tokom prethodne školske godine, 15 škola (18%) je prokišnjavalo, u 10 škola (13%) je došlo do neke vrste obrušavanja, a čak 66% (48) škola je vršilo neku vrstu renoviranja.

Od 15 škola koje su prokišnjavale, u 4 škole je prokišnjavalo u većoj meri, odnosno ometa(lo) funkcionisanje škole, dok je u 11 bilo u manjoj meri.

U 10 škola u kojima je došlo do neke vrste urušavanja, došlo je do sledeće forme urušavanja:

• krenuo je da pada plafon
• odvaljen zid u kupatilu, slomljeni prozori u učionicama
• urušila se fasada napolju (2x)
• teretana škole ima rupu u plafonu
• pao je plafon u učionici
• Pukle su stepenice, otpao je cosak stepenica
• u wcu pala je plocica devojci na glavu

U nastavku predstavljamo tabelu sa prikupljenim podacima. U tabeli su izostavljene specifikacije prokišnjavanja i urušavanja škola, radi zaštite škola i sprečavanja javne osude stanja školskih objekata, za nešto na šta ne mogu u potpunosti same uticati. Svakako, Ministarstvu prosvete dostavljamo sa punim informacijama.

Iako smo očekivali da je situacija u školskim objektima mnooogo gora, broj prijavljenih problema nam pokazuje da se ovaj deo obrazovnog sistema i dalje ne nalazi na listi prioriteta. Urušeni plafoni, prokišnjavanja i oštećene fasade ne mogu postati deo svakodnevnice srednjoškolaca.

Upravo zato je Unija poslala dopis Ministarstvu prosvete radi stupanja u kontakt, kako bismo ih detaljnije upoznali sa nalazima i skrenuli im pažnju na škole u kojima su problemi najizraženiji. Verujemo da bi podaci o ulaganjima za obnovu školskih objekata, trebali biti javno dostupni – da se zna koliko novca je izdvojeno, ko izvodi radove i kada se njihov završetak očekuje. Pored toga, važno nam je da se u sve te procese uključe i saveti roditelja i učenički parlamenti, jer ti prostori čine upravo njihovo svakodnevno okruženje. Zahtevaćemo, da Ministarstvo uspostavi protokol za obnovu školskih objekata od posebnog kulturnog, istorijskog ili arhitektonskog značaja, kako bi se rekonstrukcija sprovela na pravi način, a samim tim i osigurala njihova zaštita.

Pozivamo i sve UNSS članice da nam se jave ukoliko se u njihovim školama pojave novi problemi ovog tipa, ili ako žele da podele dodatne informacije koje mogu doprineti boljoj slici stanja na terenu.

Unija zna da se rešavanje ovih stvari ne dešava preko noći, ali isto tako zna da prostor u kojem otpada plafon nije pogodan za razvoj srednjoškolca, te da nijedna škola ne bi smela da bude okruženje u kojem učenici strepe od potencijalnog pada pplafona umesto da se usmere na učenje, ali u isto vreme verujemo da je ulaganje u obnovu školskih objekata moguće, što pokazuju primeri poput Pete beogradske gimnazije ili Gimnazije Isidora Sekulić, u Novom Sadu.