Tuđa ruka svrab ne češe

   – narodna poslovica

Gospođa koja je uništavala gradsku imovinu na kraju ispade žrtva, a možda čak i heroj, što je, očigledno, kod nas sasvim normalno.

Nakon što je uhvaćena kamerom kako čupa cveće iz cenrtalnog parka u Vučju, a to objavljeno na Jugmedii, krenulo je brdo osude kako je „nedužna“ starica razapeta na stub srama.

„Uzela tri čepke za rasad i oni je rastrgoše; Ne valja sitna krađa. Samo na veliko i tu te niko ne dira. Ej, sirotinja u žiži. Ona dok je ukrala tri cvećke neki direktor je ukrao milionče; Nosi crninu žena, pa šta ako je ubrala tri cveta, možda joj treba za groblje a nema para da kupi. Neće propasti Vučje za par cvetova; Znači do ćveće smo došli? 2-3 cveta, ko 2-3 miliona“, samo si neki od komentara, kako na društvenim mrežama tako i na samom portalu.

Na sirotoga svakom je ruka laka i na stranu što je „očajnički čin“ ove žene prekršaj za koje se mandatna kazna kreće i do 2.500 dinara, pojedine komentatore, koje i lično poznajem, priupitao bih da li bi bili ovako sarkastični, ironični i ožalošćeni kada bi ta gospođa došla da počupa cveće iz njihove bašte? Da li bi na nju gledali sažaljivim pogledom ili bi je najurili motkom i stavili joj na kup celu familiju? Možda bi je čak i usnimili pa mi poslali video uz opasku da je ona jedan običan lopov i da je redno da bude razapeta na taj stub srama.

Ali koga briga za javnu površinu čije uređenje košta sve poreske obveznike ovoga grada. Uništavaj dok možeš! Lomi klupe u parku, lomi drveće, čupaj cveće, besni, bacaj đubre u reku… Iskali svoj bes zbog korumpiranih političara, zato što ti je smanjena penzija ili kasni plata, zato što krpiš kraj sa krajem već od polovine meseca, što nemaš ni za leba a kamo li da platiš račune, a zatim se popišaj ispod mosta da „zapečatiš“ svoj gorak ukus u ustima zbog bednog života kojim živiš. Tako je lakše, zašto bi učinio bilo šta da ga popraviš.

Svoje voli i čuvaj, ali tuđe poštuj i ne diraj – još jedna je narodna izreka koju bi možda neko ponovo u komentarima spočitao, ali je užasno to što na ono društveno, ono gde živimo, decenijama unazad ne gledamo kao na svoje, iako jeste.

I eto odgovora zašto su, na primer, sve fabrike propale. Nije kriv Žika Žmigavac, nego što je svaku „čupnuo“ po malo neki radnik, pravdajući se da mora jer nema i da je to sitno i da je direktor ukrao milionče… Lakše je da se pođe od direktora nego od sebe.

I ovakav tekst valja završiti čuvenom i istinitom replikom iz Kovačevićevog „Profesionalca:

„Nije Sloba kriv, mi smo govna!“