Jedini srpski Amiša Kristofer Petrović (40) i njegova supruga Jovana (29), profesorke muzike žive u Malom Drenovcu, u seocu sa pedesetak kuća na obroncima Malog Jastrepca, na pola puta između Niša i Aleksinca.

Petrovići su se upoznali u Baptističkoj crkvi u Vrnjačkoj Banji, venčali i započeli zajednički život u pomenutom selu u kojem su kupili četiri domaćinstava sa oko 25 hektara zemljišta. U međuvremenu je njihov dom postao bogatiji za sina Teofila i ćerku Sofiju

Kristofera je u Srbiju pre osam godina dovelo srpsko poreklo i porodično stablo u kojem je zapisano da je jedan od njegovih predaka, Denča Petrović, rođen u Donjoj Studeni kraj Niša.

„Pitaju me i da li sam Srbin, a ja ih pitam šta pod time podrazumevaju? Tvrdoglav sam kao Srbin, ali ne pijem rakiju, ne idem u crkvu i nemam slavu“, izjavio je Petrović za RTS.

On je kazao da voli srpsku kuhinju, naročito salate, pasulj i punjene paprike, a ne voli to što ljudi ne poštuju tuđu privatnost i njegovoj supruzi i njemu stalno postavljaju pitanja koja se tiču njihovog privatnog života.

Jovana Petrović, nekada Cvetanović, navela je da su mnogi ljudi iz njenog okruženja bili iznenađeni kada im je saopštila da će će se udati za Kristofera, prvenstveno zbog toga što ga je pre toga poznavala samo pet nedelja.

„Nabavili smo 40 ovce, imamo i dve radne kobile, dve koze i tri jareta. Na jednom i po hektaru uzgajamo kukuruz, imamo jedan hektar pšenice i jedan hektar ječma, dva hektara deteline ‘trogotke’ i oko 15 hektara pašnjaka. Imamo trenutno dve pune štale sena“, istakao je Petrović koji je u Americi diplomirao teologiju i istoriju i više godina radio kao novinar za novine namenjene amiškoj zajednici.

Kazao je da su nakon dolaska u Drenovac morali da sruše staru kuću jer je bila u lošem stanju i trenutno rade na uređenju nove kuće i pomoćnih zgrada i štala.

„Napravili smo ambar od kamena, drveta i ćeremide i jednu kuću smo sredili. Postavićemo uskoro solarne panele kako bi isključili struju od EPS-a i obezbeđivali je prirodnim putem.“

Na srpskom jeziku koji je prilično dobro savladao, izjavio da smatra da će njegova porodica moći da živi samo od stočarstva kada stado prošire na 100 ovaca.

„Uslov da živimo od farme je da koristimo pašnjake. Ukoliko stočar nema pašnjak, ukoliko obezbeđuje hranu na njivi, on mora da je dovozi, potom mora da odvozi stajsko đubrivo. To je mnogo posla, a uz to životinje nisu zdrave. Mnogo je bolje da životinje budu na pašnjaku po ceo dan i da se vrate uveče u štalu“, izjavio je Petrović.

„Bio sam rešen da ostanem u Srbiji i pre nego što sam se oženio Jovanom. Život u Americi funkcioniše uvek isto, a ja sam želeo izazov i imam ga u Srbiji. Komšije su ljubazne ali skeptične, misle da neću uspeti u da napravim farmu ovaca i konja i da se bavim poljoprivredom. Vreme će pokazati da li ću uspeti ili ne“, kazao je jedini srpski Amiš.

Kako je kazao, njegova supruga i on žive na selu životom koji je između amiškog i srpskog načina.

„Najveći problem nam je to što u Srbiji nemamo ručni alat ili imamo baš stari alat. Pimera radi, kada se kosi detelina, potrebna je mehanizacija, a u Srbiji ne postoji mehanizacija koju konj može da vuče i zato moram da koristim traktor.“

Dodao je da Amiši i u samoj Americi ne žive više kao nekada i oni, rekao je, „moraju da prave kompromise“ što se tehnologije tiče da bi mogli da žive od poljoprivrede i da na selu zadrže svoju decu. S druge strane, meštani Malog Drenovca odlično su prihvatili i da mnoge poslove zajedno rade, kaže.

„Na selu čovek ne može da bude skroz sam, stalno mu treba pomoć komšija, a i komšije su u istoj situaciji. Potrebna je pomoć oko prikupljanja sena, prevoza bala, oko prevoza žita i drugih poslova“, naglasio je Petrović.

Njegova supruga Jovana rekla je da se polako privikava na život na selu, ali da nije još u potpunosti, s obzirom da je pre udaje živela u stanu u centru Vrnjačke Banje i bila posvećena isključivo učenju.

„Za mene ima puno posla, dovoljno je samo to što imam dva mala deteta. Ustajem u pet kad i deca, spremam doručak, ručak, kao i svaka domaćica, ništa posebno. U selu ima domaćica koje rade i više od mene, rade čak i u štali, a ja sam sa te strane pošteđena“, izjavila je Petrovićeva.

Kazala da je nakon udaje za Kristofera prihvatila određene običaje Amiša tako da sada nosi maramu i suknju, a za decu koristi platnene pelene.

„Mislim da je ranije bilo puno sličnosti između srpskog naroda i Amiša, jer su ranije neke vrednosti bile usađene u srpskom narodu, a to se vremenom izgubilo. Mi se sada vraćamo na nešto staro.“

Dodala je da misli da je način života kojim oni sada žive bio sasvim normalan na selu pre 50 godina.

Prema njenim rečima, sada se trudi da što manje vremena posvećuje pripremi hrane, kako bi imala dovoljno vremena za druge obaveze. Međutim, izdvoji vreme i spremi omiljene specijalitete njenog supruga poput pite sa višnjama, pasulja prebranca i jagnjetine u bilo kom obliku.

Istakla je da su Kristofer i ona u kontaktu sa njegovom majkom i sestrom, kao i amiškom zajednicom u kojoj je živeo, a koja ima jedan telefon koji koriste svi članovi te zajednice. Planirali su da posete Kristoferovu porodicu u Americi, ali nisu mogli da otputuju zbog epidemije virusa korona.