Za 11 godina selo Brestovac kod Leskovca smanjilo se za svega 14 stanovnika, a meštani tvrde da je reč o nerealnim brojkama jer se u ovoj bivšoj zelenoj opštini traži kuća više, pa nije čudo što je još 2014. godine Vlada Srbije Brestovac sa 1713 stanovnika svrstala u 25 najpoželjnijih mesta u Srbiji za život.

Na prvi pogled Brestovac deluje, gledano iz ugla novinarke s juga Srbije, kao da ga je neko posadio, spustio s neba, jer, ni jedno selo u leskovačkom kraju ne liči na njega sa svojim širokim ulicama, travnjacima, stoletnim stablima, ne mnogo raskošnim ali uređenim cvetnim kućama, crkvom koja se vidi iz svakog ugla sela i jedinstvenim, najvećim parkom u Jablaničkom okrugu.

„To je samo lice, a mi ćemo vam pokazati i naličje, zbog tog naličja smo veoma ozlojeđeni“, kaže pri prvom susretu Milan Zdravković koji se, iako mlad, seća vremena kada je Bestovac bio kulturna i estradna prestonica leskovačkog kraja, a čiste ulice mirisale na sveži asfalt.

This slideshow requires JavaScript.

Njegov prijatelj Igor Zdravković, otac dvoje dece, objašnjava da su se neki Brestovačni prijavili na adrese van Brestovca, najviše u Nišu i u niškoj opštini Doljevac, zbog zdravstvenih usluga i zbog boljih uslova u školama, posebno vrtićima.

„Ali, ne planiramo da se selimo iz Brestovca jer nam je on u srcu“, priča dok šetamo ka parku glavnom ulicom Kneza Lazara prema Trgu slobode, tamo gde je onaj naoko prelepi prostrani park i pijaca koja ne radi u puna je otpada.

This slideshow requires JavaScript.

„Škola nam je ruinirana. Roditelji sami postavljaju laminat, kreče, zamenjuju vrata. Nemamo vrtić, umesto vrtića je neka Razigraonica za decu od 3 do 5 godina i radi četiri sata dnevno. A smeštena je u baraci čiji je rok trajanja 50 godina, koje su već istekle”, dodaje.

Iz nepokošene trave ispred te barake vire neki ostaci gvožđa na kome dete može da se povredi. A pored škole je runirana balon sala, puna smeća. Napravljena je u vreme vladavine G17 plus.

“U Zdravstvenoj stanici ne posotoje dežurtstva 24 sata kao ranije, pa moramo u Leskovac ili Niš, ja radije idem u Pukovac i Niš jer tamo ne moram da čekam i ne taže novac za uslugu“, priča ovaj otac.

Selo Brestovac nalazi se između dve varoši, između Bojnika i Gadžinog Hana i između dva grada – Niša i Leskovca. Na dve stotine metara je od auto-puta, pa je frenkvnecija saobraćaja velika kroz selo, što im ne smeta, ali ovde, pričaju naši sagovornici, nedostaju obeleženi pešački prelazi i na kjučnim mestima „ležeći policajci“.

„Ima ih pored crkve, ali ih nema pored škole i u centru sela gde se vozi brzo”, kažu.

Vrelinu dana sa vrelim vetrom upija onaj park u centru sela, zaštitni znak Brestovca. Iako ovde nema kanalizacije, za razliku od drugih sela bez tog davno dostupnog civilizacijskog dometa, selo miriše.

„To je zato što su sve septičke jame betonirane odozgo pa se smrad ne oseća, a i redovno ih čistimo, 10 evra po cisterni. Tada doduše smrdi, ali taj smrad brzo nestane“, objašnjava Milan Zdravković.

Sa Milanom Zdravkovićem, Igorom Zdravkovićem, Milenom Stajčić Ranđelović, Miljanom Stojanovićem i Zoranom Blagojevićem razgovaramo dugo. Zahvalni su sagovornici i samo s vremena na vreme usmeravamo razgovor.

This slideshow requires JavaScript.

„Ima ovde mnogo problema o kojima niko ne brine, ali alfa i omega svih naših muka je to što nemamo vodu i kanalizaciju i što smo izgubili nadu“, konstatuje Milan Zdravković.

Miljan Stojanović priča da je vodovodna mreža izgrađena još sredinom devedesetih godina prošloga veka kada su na vlasti bili socijalisti, ali da voda sa gradskog vodovoda nikada nije stigla u Brestovac.

„Bilo je obećanje da ćemo je dobiti 2025.godine, da se čeka izgradnja rezervoara iznad Pečenjevca. On je napravljen. Ali to su obećanja koja datiraju, zapravo, od pre 10 godina, pre svakih izbora. Oni svake godine dovode vodu u Brestovac i nikako da je dovedu. Čak sam 99 posto siguran da je nećemo dobiti ni sledeće godine i da ćemo prebaciti i 2028. Jer kako oni rade neće bti skoro”, uveren je Miljan.

Prečišćivači koštaju oko 1000 evra. Voda nije ni za tehnuičku upotrebu, bebe imaju plikove po kožama, lekari kažu da je od vode.

Podseća se da je 2019.godine pijaca u centru završavana na dan izbora.

Brestovčani se vodom snabdevaju iz bunara ili hidrofora, ali sva merenja, zvanična i nezvanična, kazuju da ona nije za piće. Kupuju se prečišćivači za vodu, ali zbog visoke cene nisu dostupni svakom domaćinstvu, kao ni voda iz prodavnice.

„Kada se jednog dana shvate da i mi postojimo i da smo željni ispravne vode, biće problem pronaći mrežu u selu, vodovodne cevi postavljene 1996.godine. To su plastične cevi, koje ne treba menjati jer odgovaraju svim standardima, Nadam se samo da su nacrti sačuvani“, veli.

This slideshow requires JavaScript.

Na reč – kanalizacija njima se, kako kažu, diže kosa na glavi. Ranije su se ponadali da će je dobiti u okviru ORIO programa jer je taj novac prvobitno bio namenjen selima severno od Leskovca zbog tada uvreženog stručnog stava da povećan broj bubrežnih bolesnika dolazi od nefritisa, ali sada i naši sagovornici tvrde da te bolesti u poslednjih 10 godina nema, nestala je i oko njenog nestanka ispredaju se različite priče.

„Izgubili smo svaku nadu što se kanalizacije tiče. Lično mislim da kanalizaciju nikada nećemo dobiti“, ogorčen je Igor Zdravković.

Uslužni centar ne znamo kome služi, zapošlavanje partijskih kadrova. Kad god odemo za neki dokument šalju nas u Leskovac.

Jedino gde smo osetili nesnosni smrad, a gde nikako ne bi smelo da ga bude, to je pored same škole sa oko 600 učenika koji u Brestovac posle završenog četrvtog razreda stižu iz Donjeg Birajanja, Međe, Šarlinca, Kutleša i Lipovice.

„Naša škola je veća od osnovne škole u Vučju, ali nema isti tretman. Jedino na šta nemam primedbu to je nastavni kadar. Čine koliko mogu, ali problem je što nema vrtića. Majke u Brestovsu rade po osam sati, i gde će dete posle ona četiri sata provedena u Razigraonici?“, pita se energična Milena Stajčić Ranđelović, uz ocenu da je Razigraonica „šaragarepa na štapu“ i da problem balon sale mora pod hitno da se reši.

U selu postoji Dom kulture i u okviru nje istureno odeljenje biblioteke, jedna kafana – „Brest“, i jedna picerija sa kafićem „Svit moment“, pet mareketa od koja su dva velika, tri poljoprivredne apoteke, zdravstvene apoteke, stadion na kome trenira lokalni klub „Železničar“ i igra u, kako kažu, “patos ligi“, jer je „načisto propao“, ali i tri kladionice, a mladi se okupljaju u parku i piceriji, koja radi tokom cele godine.

„Mladih ima dosta, no malo je zabave za njih. U moje vreme Dom kulture je bilo mesto okupljanja. Imali smo susrete sela, čuvene u bivšoj Jugoslaviji, bili smo pobratima sa mnogim mestima širom Juge. Tu je bilo Zanje imanje, tu smo gledali premijere filma Nož i Lajanje na zvezde, a u velikoj sali, koja više nije u funkciji, pevala je Dragana Mirković, Ceca, čiji fan nisam, čak dva puta, zatim Anica Milenković, Tripo Simonuti, jugolsovenski i srpski violinista…“, nabraja Milena.

Ta velika sala u prizemlju Doma kulture para oči svima. Pričaju da je krajem prve decenije ovog veka izdata u zakup, pa je zakupac u njoj napravio diskoteku, koja je malo potrajala.

“Sada iz nje vire metalne konstrukcije, a plafon prokišnjava. Problematičan je i krov. Sve u svemu, zgrada preko puta parka treba kompletno da se renovira“, saglasni su naši sagovornici.

Ovde imaju problem sa i sa slabim napaonom električne enrgije, posebno na početku sela iz pravca Leskovca i taj problem, uprkos zahtevima, se ne rešava.

“Ne mogu da rade mašine za pranje veša i sudova na primer, a plaćam račun od 10.000 pa naviše, što je neleogično“, daje primer Igor Zdravković.

„Neka nam grad Leskovac vrati opštinu pa ćemo mi sami sve svoje probleme da rešimo Znali smo da ih rešavamo i samodoprinosom“.

Brestovac se najviše izgradio tvrde, zahvaljujući trojici Brestovčana koji su u vreme socijalista bili u vlasti. Jedan od njih je Slobodan Dane Cvetković, koji, nažalost, nije više živ, ali čije se ime ovde s poštovanjem izgovara, kao i ime ranijeg direktora Doma kulture gospodina Markovića.

Zoran Blagojević najstariji sagovornik Jugmedie doselio se u Brestovac iz nekog sela kod Ćićevca posle rata 1999.godine. Bio je vojno lice. Privukle su ga priče o Brestovcu koji mu se dopalo. Kupio je stan i uselio se sa suprugom i decom. Deca su u međuvremenu otišla u Beograd i našla posao, pa će i on sa svojom životnom pratijom najverovatnije za njima.

„Šta da vam kažem osim da se složim sa svim što su ovi mladi ljudi ispričali. Lepo je selo, ali kada zagrebeš isplivaju mnogi problemi. Brestovčani su inače radni ljudi i dobri domaćini, ali se ne razlikuju od drugih. Pojedinci čim dođu do nekog državnog posla ne misle više na dobrobit svih, već samo na svoj“ komentariše „pridošlica“.

Već je sunce zašlo i šetnja po parku postaje prijatna. Osećam se umorno od obilje informacija, pa šetam sama dok se grupa dogovara oko aktivnosti nedavno osnovanog Udruženja „Ostajem ovde“. U parku samo jedan roditelj sa malom devojčicom. Ima ovde rekvizita za igru dece, ali su polomljeni, toliko da na njima pre može da se povrede mališani nego da uživaju u radosti na vrteškama, klackalicama i ljuljaškama. Park je pun klupa, no svaka druga je polomljena ili je bez naslona. Trava je ošišana onako, pola-pola, a neka mlada stabla pored crkve su se osušila.

This slideshow requires JavaScript.

„Samo čekam dan kada će nam i park nestati“, kaže jedan od sagovornika koji se odvaja od grupe da vidi šta fotografišem.

„Pa nije valjada dotle došlo’“, pitam

„Nije, naravno, ali je očigledno da se ne održava kako treba“, odgovara.

This slideshow requires JavaScript.

Iako je Vlada Srbije pri opisu Brestovca kao povoljnog mesta za život navela tri kriterujuma – proizvodnju paprike, zatim, resursi i zajedništvo, sagovornici Jugmedie kažu da sto godina unazad ovde nije razvijena poljoprivreda.

“U selu se samo jedno domaćinstvo bavi uzgojem stoke, a drugo preradom paprike. Ostali rade van Brestovca, u Nišu ili u Leskovcu. Njive su davno zapustele, a fabrika za izradu poljoprivrednih alatki je ugašena, kao i klanica”, navode.

This slideshow requires JavaScript.

Uprkos naličju sa svim problemima, među kojima dominiraju voda i kanalizaciuja, Brestovčani su ponosni na svoju oazu i većina je ne bi menjala ni za šta na svetu.

Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Amabasada SAD, a administrira Media i Reform centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneti u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD, već mišljenje autora.