Iako je Vlada Srbije usvojila novu Nacionalnu strategiju za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine, kao i Akcioni plan za njeno sprovođenje, u Srbiji su još uvek u velikoj meri prisutni patrijarhalni sindrom, stereotipi i predrasude koji utiču na ostvarivanje rodne ravnopravnosti, pogotovo u manjim opštinama.

Jedna od takvih je i opština Medveđa u kojoj je Uprava za rodnu ravnopravnost tek u procesu izrade, nedostaje im strateški plan, a najveći problem predstavlja rodno budžetiranje, jer u budžetu za sada još uvek nema sredstava predviđenih za tu stavku.

Ipak, jedno od važnijih pitanja, jeste koje bi konkretno benefite, pored onog opšteg “podizanje svesti”,  građani Medveđe imali ukoliko bi se izdvojio novac za rodnu ravnopravnost, a odgovor nam je dala koordinatorka za rodnu ravnopravnost, kulturu i nacionalne manjine u ovoj opštini Mirsada Bejić.

“Više bi forsirali položaj žena u društvu i ja bih više sarađivala sa Centrom za socijalni rad ovde u Medveđi, da osnažimo žene da prijave nasilje. Zatim, postoji  dosta žena koje ne rade, koje nisu imale mogućnosti da se školuju, informisali bi ih da postoje obuke, pa čak bi i mi organizovali obuke u zavisnosti od njihovih interesovanja i sposobnosti. Jednostavno, zalagali bi se da ih uključimo u sve sfere društva, ali opet kažem, moraju da se izdvajaju sredstva da bi moglo nešto da se uradi”, ističe naša sagovornica.

Možda bi ih, kaže, osnažile da pokrenu sopstveni biznis, jer u ovoj opštini postoji mnogo toga što nedostaje,  a što bi mogle da rade upravo žene.

“Imamo samo jedno žensko Udruženje” Fitness”, koje funkcioniše ali još uvek nije u potpunosti zaživelo. Kada bi bilo rodnog budžetiranja, mi bi videli sa Kancelarijom za lokalni i ekonomski razvoj da nađemo neki adekvatan projekat gde ćemo da konkurišemo, pa da im na taj način pomognemo.

Mirsada je trenutno na on line obuci za rodnu ravnopravnost koju organizuje Stalna konferencija gradova i opština, a nakon završene obuke planira da sve naučeno sprovede u praksi.

“Možemo da konkurišemo  preko nekog projekta koji će biti dobar za žene, inače ovako nešto konkretno sami ne možemo, potrebna nam je i saradnja ministarstva. U toku je i izrada Strateškog plana za rodnu ravnopravnost pa ako Skupština to usvoji, videćemo šta ćemo dalje”, objašnava Mirsada.

Pravni akti su, kaže, u procesu izrade, a oni se za sada na lokalnom nivou trude da primenjuju sve što se primenjuje na republičkom. Uključeni su i upućeni u sve, čekaju samo rodno budžetiranje i da se usvoje pravni akti.

“Svi bi imali korist, potrebna je jednakost među polovima i da se više ne upotrebljava taj termin “slabiji pol”, jer zaista oni moraju da shvate da žene mogu da rade sve što rade i muškarci, bez obzira na njihovu fizičku snagu. Naravno oni su samo fizički jači, ali što se tiče sposobnosti i znanja potpuno smo ravnopravni”, ističe je Mirsada.

Kada je reč o ekonomskom osnaživanju žena, njihovom većem uključivanju u politički život, od 25 odbornika koliko ih ima u ovom sazivu, 5 je žena.

Žene se u ovoj opštini nalaze i na rukovodećim funkcijama, poput načelnice, direktorke škole, vrtića…

Medijski sadržaj sufinansirala je opština Medveđa. Stavovi izneti u tekstu nuzno ne odražavaju stavove donatora