LESKOVAC – Leskovčanin Uroš Stojković ostvaruje svoj dečački san o vazduhoplovstvu. Mašta o letu od kada mu je deka poklonio maketu aviona.

Kada bude završio Pilotsku akademiju u Vršcu, Uroš Stojković (24) postaće drugi mladić iz Leskovca koji je upravljao avionom na komercijalnim letovima neke od velikih vazduhoplovnih kompanija.

Uroš Stojković je stariji od većine svojih kolega budućih pilota, ali ističe da je to njegova prednost. – Mislim da je pravo vreme da se počne sa ovom obukom 22 ili 23 godine, jer avijacija nije šala i traži zrelost. Sve mora da se radi po utvrđenim procedurama i propisima, a svaka radnja se preduzima po unapred utvrđenoj listi. Nama koji smo u zrelijem dobu upisali akademiju lakše je, jer smo predaniji poslu i revnosno izvršavamo sve zadatke – objašnjava Uroš.

Uroš kaže da nikada nije kasno da se ostvari želja iz detinjstva i da ga san o tome da upravlja velikim putničkim avionom nije napuštao ni kada je beležio sjajne rezultate na studijama ekonomije u Beču, koje privodi kraju.

– Za želju da postanem komercijalni pilot „glavni krivac“ je moj deka. On mi je, kada sam imao četiri godine, poklonio maketu aviona koju sam morao sam da sastavim i obojim – priča Uroš, koji od tada nije prestajao da mašta o trenutku kada će moći da zauzme svoje mesto u kokpitu aviona.

U Vršac je stigao aprila ove godine, a njegov plan je da dvogodišnju obuku završi za godinu i po. Već ima 18 sati leta, od čega desetak sati samostalnog letenja.

Da bi mogao da kaže da je komercijalni pilot, moraće samostalno da leti još 180 sati, a imaće i 300 sati teoretske obuke, koju će okončati u januaru naredne godine.

– Utisci su fenomenalni i ne postoji veća sloboda od toga da se nalazite na nekoliko hiljada metara iznad zemlje i posmatrate svet ispod vas.

Sve je nekako mirno i taj osećaj je neopisiv – kaže Uroš.

Siguran je da će posle završene Akademije naći posao jer potražnja za pilotima raste.

Aviosaobraćajna industrija konstatno napreduje, a u narednih nekoliko godina u svetu će nedostajati između 10.000 i 20.000 pilota.

– Perspektive su velike ako čovek nije vezan za kuću. Za budućnost nisam zabrinut, ali brine moja majka.

Zbog njene brige da bi ovaj posao mogao da me odvede daleko od porodičnog doma odustao sam, bar nakratko, od ambicije da postanem pilot i upisao ekonomiju – objašnjava Uroš, koji bi voleo da radi za domaću avio-kompaniju, jer se u inostranstvu, kaže, nikada ne može pobeći od osećaja da ste stranac.

Izvor:Večernje novosti

Autor: I Mitić