U našem dvorištu je od  kada ga je zasadio moj deda, evo već više od 70 godina, kaže za Jugmediu Bratislav Zdravković iz sela Vinarce kod Leskovca .

Visok je 40-tak metara , ima bujnu krošnju, zdravo stablo i  izdanke u prečniku od po nekoliko metara. I ovo bi bila uobičajena priča da  brest nije drvo koje je gotovo nestalo  u celoj Srbiji , iako u svom prirodnom okruženju, u  šumi , može da živi i po 500 godina.

“Brest je  izuzetno drvo za izradu nameštaja, crvenkasto-braon boje ,otporno na truljenje, kao i  za pejzažnu arhitekturu, a u Srbiji je raritet, jer ga je uništila  pošast – gljivica nazvana Holandska bolest“, objašnjava Predrag Đorđević, inženjer šumarstva.

Podseća da je davno u Gornjem Trnjanu postojao brest poznat i po izvoru vode pored njega, koji je smatran lekovitim.
„Osim ovog primerka,  brest sam kao pojedinačna stabla , video na Radan planini i u retkim seoskim dvoristima“, kaze Đorđević.

U svetu, ovo drvo naročito vole Amerikanci. Omiljeno im je  za sadnju u drvoredima, tako da gotovo svaki grad ima ulicu brestova .Rasprostranjen je i u severnoj  Evropi.

Kod nas u Srbiji, osim sto je istrebljen , spadao je i u čuvena drva zapise, a o tom kultnom odnosu prema njemu svedoče brojna imena naselja,  kao što je na primer,  nama najbliži Brestovac.

Brest koji nam je posluzio za pricu iz okoline Leskovca je impresivne lepote , moćnog izgleda i podseca  na starinsku Srbiju koje odavno nema. Zastrašujući je huk njegovog mnogobrojnog lišća kad duvaju snažni vetrovi povijajući mu grane.

“Nadvisujući sve u našem dvorištu i okolini, nadživeće sve nas, ukoliko ga ne uništi Holandska bolest“, kaže Bratislav Zdravković.

A opaka bolest, iako nazvana “ holandska“, došla je iz zemlje koja i najviše voli i gaji brestove, iz  Amerike.