Predstava „Laura, molim te“ u kojoj glavnu i jedinu ulogu igra mladi glumac Nikola Rakočević, izvedena je sinoć u Svečanoj sali Gimnazije „Bora Stanković“ u Vranju, i na zabavan način pokreće teme usamljenosti i ljubavi u digitalnom svetu, privida društvenog života, i zavisnosti od „lajkova“ na fejsbuku.

Monodrama je smeštena u današnje vreme, vreme digitalnog otuđenja i ogromne samoće. Pored glavnog lika koji je objekat eksperimenta i koji prolazi kroz unutrašnje sukobe svesti, strasti, razuma i zanesenosti Laurom, veoma važnu ulogu u eksperimentu ima i veliki video bim, jer su nam ekrani danas najvažniji. I naravno, lažni fejsbuk profil u ulozi nedostižne Laure.

Nakon završetka predstave, Nikola Rakočević je za Jugmediu objasnio da sama predstava govori o ljudima koji koriste i zloupotrebljavaju društvene mreže.

„Zloupotreba nije samo u smislu dezinformacije, već i u nekom ličnom shvatanju prema samom sebi gde zapostavljate sebe, udaljavate se i pravite lažne profile i sa takvim lažnim ljudima komunicirate. Ceo svoj život prebacujete na društvene mreže, što je surogat života. Prekomernim korišćenjem i prekomernom intimizacijom na društvenim mrežama, sve više se produbljuje problem koji ljudi imaju, a to je strah od prihvatanja, strah da nismo dovoljno dobri, vredni…“, kaže mladi glumac.

Predstava govori i o ljubavnoj vezi putem fejsbuka, i to do krajnjih granica kada se čovek preispituje da li je zaista moguće da se na taj način zaljubi u ženu.

„Onda se pita da li je moguće da ta veza postane ozbiljna za vrlo kratko vreme, da se zaljubi i to shvati kao vrlo realnu ljubav i da na kraju doživi raskid putem blokiranja na fejsbuku“, objašnjava.

ŠTA IMA OSIM FEJSBUKA I IZAŠTO NIŠTA?

U svakom gradu se, nakon predstave, u saradnji sa Našom zadužbinom – Kućom građanskog društva i BIRN-om, održi tribina koja je uvek malo drugačija i bavi se temom koja tišti ljude u tom gradu.

Vranje je, nakon Kragujevca i Požege, treći grad u kome je organizovana ova predstava i celokupni program

Mlada aktivistkinja Bojana Stojković, zaključuje da u Vranju ima vrlo malo kulturnih centara i prostora gde mladi mogu da se okupljaju, a publici prezentuje određeni program.

„Vranje ima Omladinski kulturni centar koji sve usluge naplaćuje, pa i oni koji žele nešto da rade, nemaju mogućnosti za to. Imamo IT inkubator, ali nije bilo velikog odziva ljudi za tako nešto. Trenutno omladinskih organizacija u Vranju nema, a Centar E8 je bila organizacija koja nikada nije imala odgovor od strane gradske vlasti. Vranje ima kvalitetne, mlade ljude kojima je potreban prostor i mesto gde mogu da izraze svoju kreativnost. Samo su nam potrebni uslovi kako bi mladi ostali da žive u svom rodnom gradu. To tražimo“, ističe Bojana.

Novinar BIRN-a Slobodan Georgiev, kaže da „Vranje svojom tradicijom ima sve o čenu se do sada pričalo, jer je to rodni grad jednog od najvećih srpskih pisaca Bore Stankovića, i grad ima teatar koji postoji više od sto godina.

„Kada je u pitanju omladina, njima je manje važno postoji li politika koja joj to omogućava i da li partije imaju ideju šta sa mladima. Mladi mogu sami da se organizuju, samo je pitanje želje i ideje. Pitanje prostora i nije problem jer ovde ima toliko napuštenih fabrika. Nije stvar u tome da se mladi zatvore, o čemu govori i predstava koju smo gledali“, kaže Georgiev.

Sve što ovom gradu nedostaje, napominje, odgovornost je zajednice i svih Vranjanaca.

„Kad imate dvadeset godina, možete da uradite šta god hoćete, grad je vaš, on ne pripada nijednoj političkoj partiji. Možete sami da napravite pozorište, kulturni centar, da zauzmete bilo koji prostor koji niko ne koristi i da u njemu radite šta hoćete, i ja sam siguran da će ljudi koji se sada motaju oko vlasti čak to i prihvatiti jer im je potrebno da i oni pokažu da tu ima nekog života. Iskoristite to i samo napred“, poručuje Georgiev.