Opšta bolnica u Leskovcu 27. i 28.jula biće domaćin sastanka hirurga iz programa obuke u laparoskopskim operacijama debelog creva LAPSERB, na kome će svetsko ime u laparoskopskoj hirurgiji Amjad Parvaiz operisati četiri pacijenta. On  radi u Engleskoj i Portugaliji i predsednik je Evropskog udruženja za robotsku hirurgiju, a u Srbiji vodi program obuke Ministarstva zdravlja LAPSERB. Leskovački hirurzi već primenjuju ovu metodu, koja je odavno u upotrebi u svetu u kome je sada hit robotska hirugija, objašnjava u razgovoru za Jugmediu leskovački hirurg Predrag Ivanović.

U dva dana boravka u Leskovcu profesor Parvaiz sa svojim timom operisaće u našoj bolnici?

„Operisaće četiri pacijanta za to vreme i u konferecijskoj sali bolnice preko video snimka uživo, pratiće ih brojni hirurzi iz Srbije. Oni će istovremeno biti aktivni posmatrači, a Parvaiz će do detalja objašnjavati postupke u operaciji. Istovremeno će odgovarati na pitanja zainteresovanih hirurga u sali. Sa profesorom će raditi njegov saradnik, hirurg iz Istanbula Mehmet Uzu, kao  i naš načelnik anesteziologije Radomir Mitić. Takođe i tim leskovačke bolnice, odradiće jednu operaciju. Pripreme za sada teku dobro, stalno smo u kontaktu sa koordinatorom doktorom Miljanom Ćeranićem i našim instruktorima“.

Dolazi nam svetski poznati stručnjak u oblasti laparoskopske hirurgije, da li ćemo spremno dočekati njegove operacije?

„U ovom trenutku u  našoj  bolnici smo spremni,  baš zato što smo uradili veliki broj laparoskopskih kolorektalnih operacija i jedna smo od vodećih ustanova  po tome u Srbiji jer smo  operisali preko 50 pacijanata na ovaj način. Ovo su  razlozi zbog kojih je naša bolnica od resornog ministrastva dobila jedan od najsavremenijih aparata, takozvani Laparoskopski stub, poslednje generacije, krajnje moguće rezolucije, koji će biti tu za oko mesec dana. Inače, ja svaki put kada u Srbiju dođe profesor Parvaiz, idem da gledam njegov rad i da učim. Bilo bi me sramota da ne bude tako, ako on može sa drugog kraja sveta zašto ja ne bi mogao“.

Gde je laparoskopska hirurgija danas i kako se mi u Srbiji pozicioniramo u odnosu na svet?

Nekoliko hirurga u Srbiji dobili su sertifikate za instruktore programa, LAPSERB, a za leskovačku bolnicu to su Blagoje Đukanović iz Kliničko bolničkog centra Bežanijska kosa i Mladen Janić iz bolnice u Pančevu

„Ova metoda u hirurgiji već više decenija je stvarnost i sve više zauzima prostor u odnosu na otvorenu hirurgiju. Mnogo je razloga za to, manje trauma, brz oporavak, brže vraćanje životnim i radnim aktivnostima. U svetu je ovo dominantan vid hirurgije u odnosu na otvorenu, koja u određenim slučajevima – nezaobilazna. Mlađe generacije lekara pre će sada naučiti laparoskosku operaciju žučne kese ili slepog creva, pa tek onda otvorenu hirurgiju. Leskovačka bolnica prati trendove u medicini,a ugled smo stekli radom dobrog tima sastavljenog od hirurga, anesteziologa i  tehničara.Tako je i u većini bolnica u Srbiji, ali iako imamo kvalitet, jos uvek smo daleko od svetskih trendova što se tiče aparata  u laparoskopiji, iako i naša bolnica ima savremenu opremu“.

Laparoskopskom metodom izvršili ste veliki broj operacija?

„Obavljen je veliki broj operacija žučne kese, ja lično oko hiljadu, zatim, slepog creva, debelog creva, kila. Klasične operacije na otvorenom rade se samo u retkim slučajevima kada je hirurgu potreban taktilni osećaj, takozvani osećaj pod rukama. U bolnici imamo i dijagnostičke aparate koji nam omogućavaju da se najveći broj operacija danas vrši ovom neinvanzivnom metodom. Za nas je važno  i to što imamo gastroenterologa koji selektuje pacijente, a priznato ime u Srbiji je naš doktor Saša Grgov .Tako mi dobijamo pacijente koji su već pripremljeni, a saradnja i povezanost službi je neophodna“.

Da li ćete osim pomenutih uskoro raditi i operacije nekih drugih organa?

„Već smo počeli da radimo sa timom prefesora Miloša Bjelovića sa prve hirurške klinike, koji rade hirurgiju karcinoma jednjaka i želuca. Oni su sami izrazili želju da dođu da nam pomognu i da nam pokažu laparoskopske operacije želudačne kile. Mi smo sada na putu da sami radimo te operacije i već smo ih sa njima uradili desetak. Sledeći njihov dolazak će biti takav da će oni nama asistirati, a mi ćemo raditi ove složene hirurške zahvate“.

Koje bolesti ste najčešće operisali do sada?

„Mnogo je operacija žučne kese, ja sam samo operisao oko hiljadu i one su najbrojnije. Radili smo veliki broj preponskih kila, na mestu reza od predhodne operacije i svih koje su na trbušnom zidu. Ovaj način kod gojaznih ljudi ima veliku prednost u odnosu na klasičnu operaciju. Radimo perforatore u saradnji sa vaskularnim hirurzima kada ljudi imaju venske  rane na nogama. Primetno je da imamo generaciju mlađih pacijenata, sve ih je veći broj od raznih bolesti. Nažalost , imamo i  one koji su oboleli od karcinoma. U ovom kontekstu želim da pomenem službu patologije u leskovačkoj bolnici i doktora Gorana Stanojevića, jer je njihov rad izuzetno efikasan, mi nalaze čekamo znatno kraće, nego što je to slučaj u većim centrima u Srbiji.Ovo su složene operacije koje traju 4 do 5 sati,  s manje trauma i krvarenja kao i s malim ranama i one su najpre prihvaćene od pacijenata, a potom i od lekara“.

Gde je laparoskopija danas u svetu?

„Laparoskopija je u svetu danas dominantna, ona je u nekim zemljama čak i prošlost, kao što je u Engleskoj i Portugaliji, odakle će nam doći doktor Parvaiz. Oni rade sada robotsku hirurgiju. Ona podrazumeva minimalnu invanzivnu hirurgiju. Srodna je laparoskopuji po tome što su instrumenti ubačeni u telo pacijenta, a sam hirurg preko 3D slike upravlja njima džojstikom i oni pod njegovom komandom rade operaciju. Lekar u ovom slučaju može da bude u susednoj prostoriji, u nekoj drugoj oblasti, čak i u drugoj državi. Tehnološki napredak diktira tempo da mora da se prate sva te promene, rekao bih na godišnjem nivou , da biste bili u trendu.Mi smo imali priliku da radimo na 3D aparatu“.