Ratarima Pčinjskog okruga ovog septembra vremenske prilike idu na ruku pa u najskorije vreme treba očekivati i početak berbe kukuruza koji je zasejan na oko 10. 000 hektara. Nada Lazović Đoković, svetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi ističe, da će se prinosi na osnovu stanja useva, primenjene agrotehnike i padavina koje nisu bile ravnomerno raspoređene, kretari od 5 do 6 tona po hektaru.

Najveće prinose će dati srednje kasni hibridi na parcelama gde je primenjena puna agrotehnika i rod će biti veći od 10 tona po hektaru.

Nažalost to neće biti slučaj sa ranim hibridima zato što proizvođači u vreme zaštite kukuruza, zbog obilnih padavina, nisu mogli da na vreme prihrane svoje useve i odrade zaštitu od korova.

„Srednje kasni hibridi na ovim prostorima dospevaju u tehnološku zrelost za berbu krajem septembra i početkom oktobra tako da poljoprivrednici imaju dovoljno vremena da ovaj posao obave na vreme“,kaže Lazović Đoković i dodaje da na nekim parcelama berba neće biti obavljena zbog divljih svinja koje su opustošile mnoga kukuruzišta u Pčinjskom okrugu.

Zbog toga će naredne sezone veliki broj proizvođača odustati od sadnje kukuruza jer niko nije bio u stanju da im zaštiti rod.

Ona takođe poručuje ratarima da ovih dana prilagode mehanizaciju za berbu kukuruza prema površini s obzirom da su parcele pod kukuruzom male i da se kreću od 30 ari pa do jednog hektara.

„Kukuruz u klipu treba brati kada vlažnost zrna na njemu padne ispod 25 odsto. Zbog toga se prati fiziološka zrelost kukuruza, a uvid na terenu bukvalno znači kontrolu da li zrno kukuruza ima crnu tačku. Berbu treba obaviti kombajnom sa specijalnim hederom za odvajanje klipova, a tako dobijeno zrno je moguće uskladištiti na duže vreme“, naglašava Lazović Đoković i savetuje proizvođačima da kukuruz beru za zrno u drugoj polovini voštane zrelosti, odnosno kada se vlažnost zrna smanji ispod 20 odsto.

Posle berbe je potrebno u što kraćem roku smanjiti sadržaj vlage u zrnu da bi se zaustavio razvoj gljiva, njhova fiziološka aktivnost i produkcija mikotoksina.

S obzirom da se kukuruz u Pčinjskom okrugu suši prirodnim putem i čuva u koševima u tako prilagođenim uslovima zrno, koje ne bi smelo sadržati više od 24 posto vlage, treba pažljivo pregledati i odbaciti sve klipove sa promenjenom bojom, ispucalim i isklijalim zrnima, mehanički oštećene klipove, kao i delove kočanke i nečistoće. Ovakav način sušenja bezbedan je samo ako je atmosferska vlaga 55 do 75 posto, a temperatura od 4 do15 Celzijusovih stepeni.

„Pre unošenja kukuruza skladište treba obavezno očistiti, odvojiti prošlogodišnji rod, ne stavljati kukuruz na betonu, sprečiti mehaničke povrede i povrede od insekaa, obezbediti protok vazduha, redovno pratiti pojavu truleži i odbaciti bolesene klipove i održavati odgovarajuću temperaturu“, naglašava na kraju Lazović Đoković.