Jedanaestogodišnji Lazar Živković iz Čokota i njegov dobar drug Tadija Petrović prodaju lubenice kako bi sakupili nešto novca za utakmice koje slede u jesenjem delu takmičenja. Manje je bitno što Laza navija za Crvenu zvezdu, jer kaže voli da odlazi i na utakmice reprezentacije. Važno je da se navija i voli sport, a novac za ulaznice može da se zaradi i ovako.

Meštani Čokota već dobro poznaju ovu požrtvovanu porodicu koja zbog Lazara čini i ono naočigled nemoguće.

Ako date 50 dinara za kilogram lubenice – dobićete od ovog vedrog dečaka i širok osmeh, jer ga po njemu poznaju baš svi. Najčešće mu društvo u prodaji pravi dobar drug Tadija, koji za Lazara ima samo reči hvale.

Tata Zoran voli da svoje “pustolovine” sa Lazom podeli na društvenim mrežama pa je baš tako i ova prodaja lubenica došla u žižu javnosti i interesovanja. Pa priču o malom Lazaru danas možete videti i na nacionalnim medijima.

„Kada sam postavio sliku na društvenim mrežama tada je i skočila i pordaja lubenica„, kaže uz osmeh tata Zoran.

On kaže da ljudi dolaze iz drugih manjih gradova da pazare od Laze lubenicu.

„Videli su objavu, svidelo im se sve to i eto njih svaki dan”, kaže uz osmeh Zoran.

Iako je vezan za invalidska kolica ovaj veseli dečak čini sve da olakša i ovako komlikovan život porodici. Roditelji Marija i Zoran čine sve da ovaj dečak raste kao i njegovi vršnjaci, bez ikakvih razlika, zato mu pružaju baš sve.

This slideshow requires JavaScript.

“On je tako odgovoran i poslušan da i oko domaćih zadataka ja sa njim nemam nikada puno obaveza. U školi su mu izašli u susret pa mu je odlazak na časove sada lakši. On na tu pažnju uzvraća dobrim vladanjem i odličnim uspehom, često je i na takmičenjima jer pokazuje interesovanje za mnoge nauke”, kaže za Niške Veti mama Marija.

Rukovodstvo i kolektiv OŠ Desanka Maksimović u Čokotu čine sve da Laza raste veselo sa vršnjacima.

„Oni su se od prvog dana trudili da Lazi sve učine dostupnim. Za razliku od nekih velikih gradskih škola, koje nemaju rampu, naša škola je ima“, kaže mama Marija za Niške Vesti.

Lazin koeficjenat intelegencije je 128 što ga svrstava u veoma inteligentne osobe, a to potvrđuju i ocene u školi. Šah i programiranje voli i to pokazuje na okružnim i držanim tamičenjima sa kojih donosi medalje i priznanja.

Da prodaju lubenice on i njegov drug Tadija došli su na ideju kako bi sakupljali novac za odlazak na neku utakicu jer oboje vole sport.

Skoro da nije proustio ni jednu važnu utakmicu voljenog kluba jer roditlji žele da mu ispune baš svaku želju.

“Bio je na mnogim utakmicama i uglavnom ga svi igrači znaju”, kaže tata Zoran koji je Lazu odveo i u Minhen da gleda meč Srbija-Danska na upravo završenom Evropskom prvenstvu.

Laza ima dijagnozu – Spinalna mišićna atrofija ali ga to ne sprečava da sa osmehom grabi kroz život, učenjem i velikom ljubavlju prema sportu, nije mu teško ni da prodaje lubenice. Laza je i u državnom programu pomoći za lečenje retkih bolesti. Živkovići kažu da su terapije koje prima Laza učinile da bolest više ne napreduje, pa je on povratio neke od funcija i bolje se oseća.

Osmeh ovog divnog dečaka govori nam sa koliko ljubavi svi mi moramo da gledamo na život, jer za razliku od Laze mnogi od nas mogu da se krećeu bez pomoći drugog. Dovoljno je barem to da danas navučete osmeh, ovako lep kao Lazin.