Kada se pre par godina u porti crkve Svetog Nikole prihvatio posla crkvenjaka pred svojim meštanima Zoran Stojmenović, iz sela Šaprance kod Trgovišta, je obećao da će u potpunosti urediti crkvu i dvorište i vratiti im stari sjaj.

Mnogi su tada slušajući njegove reči sumnjičavo vrteli glavom, ali su mu ipak poverili ovaj posao jer u tom trenutku nisu imali boljeg kandidata od njega. Da to nisu bila prazna obećanja shvatili su tek kada su čuli da je Zoran podigao kredit kod banke za adaptaciju crkve.

U to su se i svojim očima uverili kada su videli grupu majstora, koje je on svojim novcem angažovao, kako obnavljaju zapuštenu crkvu. Uz njih je stalno bio i Zoran brinući da ova svetinja koja potiče iz 11. veka ponovo zasija punim sjajem i služi nameni koju je od pamtiveka imala.

Legenda kaže da je posle turskog satiranja, obrasla u šiblje i korov, dugo bila zaboravljena od ljudi. I ko zna koliko bi čamila u tom rastinju da se jednom meštaninu vo nije izgubio dok je napasao stoku u planini. Posle duže potrage našao ga je sakrivenog ispod zidina ove crkve koja je nekada bila manastir. Tada su meštani ovog sela počeli od temelja da obnavljaju svetinju.

Tokom njenog postojanja i Zoranovi preci su učestovali u njenom obnavljanju i očuvanju.To je bio i jedan od razloga zašto se Zoran odlučio da prihvati ovaj posao. Njemu to nije bilo nimalo neophodno jer je tokom radnog veka stekao lepu penziju radeći kao policajac.

„Verujem u čudotvorne moći ove svetinje i zato sam se prihatio da budem crkvenjak. Kada sam se latio ovog posla nisam znao odakle da počnem jer je sve bilo zapušteno. Trebalo je najpre pokositi travu i očistiti šiblje oko crkve, popraviti put do nje u dužini od tri kilometra i napraviti most preko reke Pčinje preko koga bi do ove svetinje stizao građevinski materijal neophodan za njenu obnovu.“, priča Zoran.

U nameri da realizuje sve što je naumio on je gotovo danonoćno radio. I dok je predano radio na poprvci puta ubeđivao je ljude da darivaju novčana sredstva svetinji kako bi ona što pre bila obnovljena. Davali su ljudi koliko su mogli, a svaki priloženi dinar Zoran je ulagao u obnovu svetinje.

Mnoge poslove je sam odradio i tako štedeo prikupljeni novac za crkvu. Sve što bi uradio tokom godine on je na Bogojavljenje referisao Crkvenom odboru i iznosio detaljan plan šta namerava da uradi dalje na adaptaciji crkve. On će i ove godine imati puno toga da kaže na sastanku Crkvenog odbora jer je pre neki dan uspeo da privede kraju radove na izgradnji mosta na reci Pčinji i omogući vernicima dolazak na poklonjenje ovoj svetinji i u kišnom periodu kada reka nabuja.

Preko ovog mosta sada prelaze i ikonopisci koje je angažovao na obnovi fresaka. Planira da dodatno uredi i dvorište za boravak dece i njihovih roditelja koji se ovde,12. jula, u velikom broju okupe da uz muziku trubača proslave Petrovdan.

On smatra da bi građu za to mogli da pronađu u šumi koju Eparhija vranjska poseduje na trideset hektara.

Sa tim predlogom Crkveni odbor je izašao i pred Vladiku vranjskog gospodina Pahomija od koga očekuju blagoslov.

Foto: Dragan Gagi Đorđević