INTERVJU: GABRIJELA STOJKOVIĆ, KARDIOLOG U ANGIONO SALI OPŠTE BOLNICE LESKOVAC

Uzrok srčanog udara porodično nasleđe, povišen krvni pritisak, holestorol, pušenje…

Srčani udari su kao uzorok smrti na prvom mestu u Srbiji, a ono što je najstrašnije, od tog udara sve više umiru mladi ljudi, i to onda kada se zakasni do kardiologa i angio sale, kakavu je ona u Opštoj bolnici Leskovca. Pre neogo se tu stigne, a radi se samo u prvoj smeni, srce treba paziti i negovati. O infarktu miokarda i načinima lečenja, ugradnji stenta i radu u angio sali, razgovarali smo sa doktorkom Gabrijelom Stojković,kardiologom Opšte bolnice u Leskovcu.

 Može li da se predvidi infarkt i može li da se spreči?

Infarkt ne možemo da predvidimo, bitno je da faktore rizika koji do njega dovedu pokušamo da smanjimo. Važnu ulogu u tome ima primarna prevencija. Za razliku od sveta i Evrope, gde se čeka da bi se došlo do kardiologa, kod nas je to lakše nego otići na neki drugi preventivni pregled. Kod kardiologa treba da dođe onaj ko je zaista u teškom stanju i ima problem. A da ne bi došlo do problema, opšta medicina i porodični lekar trebaju da rade svoj posao, kaže u razgovoru za Jugmediu kardiolog Gabrijela Stojković.

Genetska predispozicija igra važnu ulogu da li će neko da dobije infarkt?

Ako unutar porodice imate infarkte kod žena pre 65 godine, a kod muškaraca pre 55, deca takvih ljudi moraju da znaju  da imaju genetsku predispoziciju za ranu koronarnu bolest. Kod ovakvih ljudi

Jedan dan u angio sali radili oca, sutradan jednog sina, onda drugog sina

se ne leči na isti način povišen pritisak i holesterol kao kod onih koji u porodici nemaju takvu anamnezu. Imamo primere da familijarno imamo infarkte. Tako smo jedan dan u angio sali radili oca, sutradan jednog sina, onda drugog sina. Potresli su se oko oca, imaju gentsku predispoziciju i eto problema, kaže doktorka Gabrijela Stojković. Imamo čitave porodice koje imaju stentove i infarkte. Koronarna bolest, pogotovu kada se dešava kod mladih ljudi je familijarni oblik i tu je bitna prevencija.

Koji su to još faktori rizika za infarkt?

Tim

Cigarete i povišen krvni pritisak su veliki uzročnici. Naročito povišen pritisak, koji naš narod ovde ne smatra bolešću. Kada pitate pacijenta od čega boluje,on vam odgovara: Zdrav sam samo pijem lekove za

Povišen krvi pritisak je tihi ubica

Znači pritisak je ništa, a on je ustvari jedan tihi ubica koji kod 90 posto pacijenata ne izaziva tegobe, otud da neko sa 220 krvnim pritiskom smatra da je to u redu, a takve vrednosti oštećuju sve krvne sudove. Zato nastaju posledice kao što je infarkt, šlog, oštećenja vida i bubrega . Čak je nelečen visok krvni pritisak najčešći uzrok odlaska na hemodijalizu. Dakle onog momenta kada se budu javile tegobe biće kasno.

A cigarete?

Pušenje je nešto što pravi veliki problem kako sa disajnim organima tako i sa krvnim sudovima jer dovodi do ubraznog starenja ili ateroskleroze. Stari smo ne koliko imamo godina već koliko su nam ostareli krvni sudovi. Na snimku koji pravimo, angiografiji, vidimo da čovek koji ima 40 godina, ima krvne sudove kao da mu je 80, a taj u anamnezi ima 2 do 3 kutije cigareta dnevno.

Ne treba zanemariti ni povišene vrednosti masnoća i šećera u krvi kao rizik?

Povišen holesterol i trigliceridi, koji se ne shvataju ozbiljno čak i od lekarske populacije, jer većina leči samo ovo prvo. Trigliceridi se ostavljaju po strani, ali ako se oni ne leče, ostaje veliki rizik da dođe do akutnog infarkta miokarda. Promene na krvnim sudovima javljaju se i kada su vrednosti šećera veće od 5,6 . Kada je šećer 6,5 treba reagovati, uzimati terapiju i korigovati ishranu. Opet je ovde uloga porodičnog lekara bitna” .

Proces starenja krvnih sudova počinje u detinjstvu?

Plakovi koji pucaju u krvnom sudu i dođe do infarkta nastaju u dečjem dobu. Visoke vrednosti holesterola, gojaznost kod dece, to su znaci ubrzanog početka ateroskleroze. Pedijatri

Pedijatre se malo bave problem gojaznost idece

A ovo bi trebalo da bude važno, jer će se ispoljiti posle trideste godine života i doći će kao angina, kao oštećenje krvnih sudova i trajna invalidnost takvog čoveka i to vrlo rano. Obično vam takvi mlađi pacijenti ne veruju, idu i proveravaju svoje stanje  u Nišu, Beogradu, ali se vrate opet , nažalost sa tom istom dijagnozom.

Ima li uzroka za infarkt, a da nisu uobičajeni?

Narkomani unosom droge mogu da dovedu do grča krvnog suda ili spazma, kao i do vrlo visokog krvnog pritiska, što sve dovodi do infarkta. Postoje i druga oboljenja koja mogu da dovedu do infarkta, kao naprimer neke bolesti pluća, teške anemije.

Koji su to simptomi koji ukazuju da je neko doživeo infarkt?

Na zapadu svuda na javnim mestima su električni defibrilatori, a mi ih dovoljno nemamo ni u zdravstvenim ustanovama

Problem kod infartka je da jedna trećina pacijenata završi naprasnom srčanom smrću. Tu je u pitanju  aritmija ili fibrilacija komora, gde nema kontraktilnosti. To je jedan električni bum koji se desi u srčanom mišiću zbog nedostatka kiseonika. Najveći broj pacijanata nam umre zbog električne nestabilnosti. U stanju infarkta ti impulsi ne idu pravim putem već se javlja njihovo haotično kretanje i tu se gubi kontrakcija srčanog mišića iako tkivo nije oštećeno. Celo srce radi nepravilno, ne pumpa krv i ti pacijneti nam umiru vrlo brzo za 8 do 9 minuta, ako ne dođe hitna i ako nema elektro šokova. Na zapadu svuda postoje, kao govornice na javnim mestima, na ulicama stadionima električni defibrilatori upravo zbog takvih slučajeva. Mi ih teško imamo i ovde, a kamo li na ulici, a ti aparati nisu skupi.Jednu trećinu pacijenata izgubimo na takav način.

Druga grupa pacijanta dobija bol u grudima, neprekidan, duže od 20 minuta, koji je sve teži i teži, kao da vam neko sedi na grudima i steže vas za vrat. Naši pacijenti olako shvataju to stanje, a ključno je da kada dobiju bol u grudima nema kretanja i prvi lek koji se upotrebljava je nitroglycerin i zove se hitna pomoć.Neki naši pacijenti čak u ovom stanju dođu pešice u urgentni centar, ja bi rekla to je  više sreća nego pamet.”

Postoje i atipični simptormi infarkta?

To se događa onda kada se javlja bol u čašici, kao da vas boli želudac. Piju se ranisani i slično i ova bol obično prati mali infakrt, ali su problem aritmije, gde potpuno zdravo srce može da se odnese. Postoji i takozvani infarkt na nogama.To su takvi infarkti da  pacijenti i ne znaju da su doživeli infarkt, ali po povećanom enzimu troponimu, kao i na ultrazvuku vidimo male delove srca koji se ne kreću. Osećaj nemanja vazduha je siguran znak, da se ipak desio.

Kod mladih ljudi je veći rizik da se infarkt završi loše.

Veliki razarajući infarkti dešavaju se kod mladih ljudi gde srčani mišić bude raznesen, nema ga

Dešava se kod mladih ljudi jer oni nemaju adaptacione mehanizme na nedostatak kiseonika. Kod starijih ljudi postoje ti mehanizmi, međutim kod mladih infarkt traje kratko, za sat dva se potpuno završi i ako prežive ostaju trajno invalidi. Činjenica da mladi ljudi ne veruju da se to njima dešava, nastavljaju da rade i time smanjuju još više dotok kiseonika u srce.

Kako lečimo infarkt?

Ako pacijent ne dođe na vreme, deo srca koji nije imao kiseonik je zauvek izumro, imamo ožiljak i tkivo bez funkcije. Bitno je da se što pre dodje u bolnicu da se arterija koja je začepljena što pre otvori i uspostavi protok krvi i time sačuva što veći deo srčanog mišića. Na dva načina otvaramo arteriju, putem lekova i putem intervencije, kojom se ugrađuje stent. Brža je intervencija u angio sali, u odnosu na farmakološko otvaranje arterije, gde se daje savremena trombolitička terapija, koja otapa tromb ali je ona i manje efikasna u odnosu na stent. Lekovima se otvori arterija kod 60 posto pacijenata.

Da li je stent trajno rešenje problema?

Ugradnja stenta nije doživotno rešenje. Njegov vek je ograničen, 5 do  7 godina. Takođe je bitno kako će organizam prihvatiti to strano telo. To je jedna mala opruga kao vlas kose od finoga metala, koja je prevučena citostatikom koji služi da spreči bujanje tkiva krvnog suda koji nastaje nakon ugradnje oko stenta. Time se on brani od tog stranog tela, odnosno stenta, međutim to se ipak desi i to je najveći problem. Zato je naš cilj ne da stavimo što više stentova, nego da pacijent ne dođe u stadijum kada treba da mu se on ugradi. Deset puta je veći pritisak kojim se radi otvaranje arterije, nego kada se pumpa guma na automobilu. Tog momenta kada počne protok krvi pacijnetu je lakše i oni se skoro uvek uspavaju na stolu, a u međuvremeno imaju strašne bolove. Nakon ugradnje stenta pacijent se prati 24 sata na apratima.

Da li je brz put od trenutka kada je nastao infarkt do vaše intervencije u Opštoj bolnici Leskovac?

Jako je važno da se pacijentu najpre uradi EKG. Naši lekari iz Hitne pomoći infarkt prepoznaju vrlo dobro i onda put vodi do urgentnog centra. Internista silazi do Urgentnog i pacijent nakon toga dolazi u koronarnu jedinicu. Problem Leskovca koji ima jednu od najopremljenijih angio sala je manjak lekara, jer se infarkti ne dešavaju samo prepodne.

Kada dođu pacijenti popodne, a kojima je hitno potrebna intervencija otvaranja arterije i ugradnja stenta, onda se oni tansportuju za Niš uz našu trombolitičku terapiju

Prednost sale je onda kada ona radi 24 sata, a da bi to moglo neophodno je da u njoj radi od 6 do 8 lekara. Mi imamo još dva lekara koji se edukuju za rad u angio sali. U našoj angio sali gde radimo već šest godina imamo godišnje tri puta više urađenih pacijenata nego, na primer, Zaječar, a imamo tri puta manje doktora od njih.U angio sali radi se o minutima, o brzini donošenja prave odluke, zato čovek koji tu radi mora da bude kardiolog, jer ovo nije zanat.On mora da bude dobar kliničar, da zna kad može stati i da proceni odnos koristi i štete. Ova procedura ima i svoje negativne efekte pa često pacijenti završe na hemodijalizi da bi se neke materije koje se koriste tokom ugradnje stenta, izbacile iz organizma. Metoda je rizična i za samog doktora jer je u zoni otvorenog zračenja. Problem nam je i srednji kadar koji  je prepolovljen zbog zdravstvenog oštećenja. Zakon nas nije prepoznao ni kada su u pitanju koeficijenti i zarade ljudi koji rade u angio sali.

Kada pacijent dobije stent šta posle i da li su svi samo za ovu metodu?

Neki od pacijenta moraju da budu operisani, ali je i tu upravo prednost angio sale. To su slučajevi gde su oštećenja srca strašna i stent nema smisla, i oni se upućuju u velike kliničke centre.

Pacijenti bilo operisani, ili da im je ugrađen stent jesu živi, ali nisu zdravi

Naši pacijenti smatraju da su zdravi nakon intervencije i da lekove treba vremenom da smanjuju i to se kod nekih dešava već nakon godinu dana. Vrlo važna terapija je statinska . To su lekovi koji snižavaju nivo holesterola, a njihova suština je pre svega prevencija infarkta miokarda. Primena aspirina i statina je dugotrajna, doživotna.

Posle infakrta pacijentu ostaje slabo srce i gušenje

Oni koji prekinu terapiju nakon ugradnje stenta, dobiju njegovu trombozu vrlo brzo. Šest do dvanaest meseci je bitno da se piju ti lekovi. Problem kod nekih pacijenata je možda i to što statinska terapija nije na listi lekova koji su oslobođeni plaćanja, zaključuje  Gabrijelom Stojković,kardiologom i šef Angio sale u Opštoj bolnici Leskovac.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

7 komentara

  • Zena heroj. Leskovac treba da je ponosan sto ima doktore kao sto je dr Gabrijela.Jugmedia , bravo !

    23
    2

  • Sjajan strucnjak. Sreca da Leskovcani imaju ovakve lekare. Zasluzeno je sef. Takodje veliko hvala za angio salu. Poslednjih godina su dosta unapredjeni uslovi rada lekara, tehnicki opremljenija bolnica, sto nedvosmisleno pokazuje povecanu brigu za gradjane, pre svega pacijente.

    14
    1

    • Ja sam zbog infrakta upao u depresiju mislio sam samo da ce da me infrakt udari a zdrav nit imam masnocu niti pusim itd..
      A nekada mi se i vrati secanje kad sam imao pritisak 160 sa 120

  • Napokon tekst vredan citanja u jugmediji . Zadnjih dve godine ste promasili kurs i tematiku i pretvorili novinu u licni blog , iz olovke Dragana i Milice , ovo vidim da je pisala Suzana . Za ovaj tekst sve pohvale !

    16
    1

  • izuzetan lekar i covek, svaka cast dr Gabrijeli.

    8
    1

  • U pravu je gospođa Gabrijela Stojković. Možemo da pričamo šta hoćemo, ali izgleda da su glavni uzrok srčanog udara cigarete. Moj deda je živeo 87 godina, a cigarete je ostavio negde u četrdesetoj. Što se pre odreknemo tog otrova imaćemo veće šanse da doživimo kvalitetnu starost.

    7
    3

Ostavite odgovor na zoe Odustani od odgovora