Ponedeljak, 13. januar. Romsko naselje u Gornjoj čaršiji. Na trgu ispred spomenika „Bakije Bakića“ okupilo se i staro i mlado. I dok ljudi stoje i razgovaraju, mala deca trče između njih i igrajući jurke. Mnogi u rukama nose kese prepune ića i pića. Na namirnice troše i poslednju paru, samo da trpeza za doček romske Nove godine ne bude prazna.

Oni koji nisu stigli da kupe ćurku za Vasilicu, obigravali su oko uličnog prodavca koji je u gepeku automobila pokušavo da zadrži ćurke koje je doneo na prodaju. Njihovo glasno cenkanje uznemirilo je i jato gusaka koje je zajedno sa gusanom, štapom terao jedan mladi Rom. Poznajući ratobornu ćud gusana mnogi su začikavali ovu prelepu životinju, sve dok ona frkćući i mašući krilima ne napade jednog od njih. U nameri da izbegne ujed ljute životinje napadač odstupi u stranu i pri tom obori džakčić sa orasima koje je jedan od prodavaca izložio na postolju Spomenika “Bakiji Bakiću”.

Ćurka za Vasilicu

Za ova ulična dešavanja mnoge porodice koje su se pripremale za doček romske Nove godine nisu imale vremena. Toga dana nije stigao da se vidi sa prijateljima ni Bage Kesemović koji je sa suprugom Lidijom obavljao pripreme za doček. I dok je Bage sekao krilo ogromnoj ćurki i sređivao prase, Lidija je u vangli zemesila pogaču po starom dobro oprobanom receptu. Nedelju dana pre dočeka Nove godine ona je detaljno očistila kuću i naprvila slatkiše. I ovoga puta je napravila takvu baklavu da se topi u ustima svakog sladokusca. Nikada njima ovaj posao nije padao teško jer se na ovaj dan obično okupi cela njihova porodica koju čine trojica sinova, snaje, sedam unuka i jedan praunuk. Na svoju decu oni su veoma ponosni. Svoje unuke obožavaju. Lidija je njihove fotografije uramila i stavila na vitrinu. I kad god ih se uželi ona stane ispred njih da svaku pogleda i pomiluje.

„Za ovaj naš veliki praznik doći će nam sin iz Nemačke sa porodicom. On će se useliti u novu kuću i za tu priliku pečemo prase. Sin koji živi u Švedskoj je otkazao dolazak sa porodicom kada je čuo za jednu avionsku nesreću. Žao mi je što on neće biti sa nama. Sa njim ćemo biti na vezi preko skajpa tako da se njegovo odsustvo neće mnogo primetiti”, kaže Lidija.

Kesimovići su jedna od retkih romskih porodica koji u svom domu još uvek poštuju stare običaje. Domaćica je i ove godine umesila pogaču za položajnika koji će im prvi čestitati Vasilicu.

“Položajnik će nam biti jedan od mojih unuka. On će nam ući u kuću sa badnjakom okićenim parama i testijom punom sveže zahvaćene vode kako bi nam Nova godina bila napredna i berićetna.Tom vodicom će nam poprskati kuću, a sve ukućane će lupkati po glavi okićenim badnjakom uz pozdrav ‘Bahtali Vasilica’. Svi mi ćemo položajnika darovati novcem i slatkišima”, priča Lidija.

Klali od sedam do devet ćurki

Njen suprug Bage dodaje da se nekada u njihovoj kući za Romsku Novu godinu klalo od sedam do devet ćurki, a u nekim drugim porodicama čak i dvanaest .Životinje su se klale na trupcu satarom, pri čemu je njihova glava uvek bila okrenuta prema istoku. Domaćini su gledali da za ovu priliku zakolju najdeblje ćurke. Mnogi su unapred kupovali ćurke i tovili ih projenim valjčićima kako bi za Vasilicu bile što bolje ugojene na ponos i diku domaćina. Uz ćurku na trpezi je obavezno serviran i podvarak sa ćurećim mesom.

“Sada to niko ne radi. Gotovo niko ne tovi ćurke u našem kraju. Nema više ni od koga da se kupi valjana ćurka. I te koje mogu da se kupe su mršave i retko koja teži više od tri kilograma.”, kaže Bage.

Bračni par Kesimović žali i za onim dobrim starim vremenima kada su Romi iz Gornje čaršije u vreme dočeka Romske Nove godine u nekadašnjim elitnim vranjskim ugostiteljskim objektima kao što su bili “Hotel Vranje” i kafana “Evropa” organizovali svoje zabave. Toliko je bilo interesovanja da nikada nije bilo dovoljno mesta za sve one koji su želeli da prisustvuju ovom događaju. Oni i danas prepričavaju romske balove na kojima su birani mis i mistera bala. Živo se sećaju i organizovanih dočeka Romske Nove godine na trgu u Gornjoj čaršiji. Lidija je znala da u kazanu skuva i po trideset litara rakije koju su Romi uz igru i muziku trubačkih orkestara ispijali lagano do ranih jutarnjih sati. Ove godine na trgu, kažu Kesimovići, neće biti ovakve fešte jer nema ko da je organizuje. Stigla nova vremena koja polako ali sigurno stare romske običaje na Vasilicu potiskuju u zaborav.