Iako varoš Medveđa, Sijarinska Banja, pa i neka okolna sela ispod planinskih šumovitih visova jesu čista i uređena, za ekologe u lokalnoj samoupravi ima pune ruke posla, što na terenu, što preko izrade dokumenata, od one za Mrkonjski vis koji bi trebalo da se proglasi za prirodno dobro, preko kontrole zemljišta tamo gde otiče voda iz rudarskog jalovišta, do učešća na seminarima, izradi projekata i anagažovanja u skoro svim planskim dokumentima.

Na poslovima zaštite životne sredine u opštini Meveđa već 20 godina radi diplomirani biolog Jadranka Ćirić, koja je u isto vreme i šef Odseka za inspekcijske poslove i komunalni inspektor, a s njom je u kancelariji, pored ostalih inspektora, i Ljiljana Babić, inspektor zaštite životne sredine. One se međusobno dopunjavaju.

„Naša varoš, naša banja i naša sela jesu čista jer se tokom godina menja svest, a posebno se napredak u toj sveri vidi od 2008. godine kada je naša lokalna samouprava među prvima u Jablaničkom okrugu potpisala sporazum o prikupljanju, odvoženju i deponovanju smeća iz opštine Medveđa na regionalnu deponiju Željkovac kod Leskovca“, objašnjava Ćirićeva.

Posle toga nestala je divlja, nehigijenska deponija na ulazu u varoš Medveđa, koja je decenijima predstavljala vidljivo ruglo, a uklonjeno je i urđeno mnogo toga zahvaljujući i incijativama i radu službenika, čiji su rezultati, uglavnom, nepoznti građanima.

„Izvršili smo sanaciju deponije, odnosno smetlišta, zahvaljujući sredstvima koja smo dobili od tadašnjeg Fonda za zaštitu životne sredine. Sada se tu i tamo pojavi po neka divlja deponija, ali naše komunalno preduzeće je vrlo ažurno, pa je brzo ukloni. Osim toga imamo godišnje akcije čišćenja u saradnji sa školama i samostalno, tako da mislim da je naša opština čista. Veliku ulogu igra strateški partner PWW, koji redovno zamenjuje dotrajale kante i kontejnere“, objašnjava za juGmediu naša sagovornica.

This slideshow requires JavaScript.

Međutim, kao i u većini opština na jugu, ostao je problem sa posebnim tokovima otpada, odnosno, s nedostajućim mestom na kome se skladište bela tehnika, električni otpad, staklo i građevinski otpad, koji ne može da se deponuje na lokaciji Željkovac.

„Još uvek nismo odredili lokaciju za tu vrstu otpada“, kaže.

Ono što bi još trebalo da se uradi u oblasti upravljanja otpadom je primarna separacija, ali i to zahteva sredstva.

„To znači selektovanje otpada na mestu nastanka. Tu mogućnst nudi PWW. To je idealna situacija za dodatno poboljšanje zdrave životne sredine, samo problem predstavlja činjenica što bismo građane Medveđe dodatno opteretili s obzirom da već plaćaju usluge sakupljanja, odvoženja i deponovanja smeća“, dodaje Ćirićeva.

Ona, kao i inspektorka za zaštitu životne sredine Ljiljana Babić, ne propuštaju ni jedan stručni seminar na temu ekologije i obuke i ne propuštaju ni jedan konkurs Ministarstva za zaštitu životne sredine Vlade Srbije, bilo da je reč o izradi projektno-tehničke dokumantacije ili o sredstvima za finansiranje projekata.

„Redovno pratimo i sva dešavanja i promene zakonskih regulativa u toj sveri“, pričaju naše sagovornice.

Građani opštine Medveđe od toga imaju višestuke koriste kada je u pitanju zaštita životne sredine.

„Primera radi, aplicirali smo za opremanje laboratorije za ispitivanje kvaliteta vode na Vodovodu i dobili sredstva od strane UNDP. Sada smo konkurisali za studiju opravdanosti i za postojeće postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda zato što ono trenutno nije u funkciji. Odobrena su nam sredstva jer imamo veliki problem sa otpadnim vodama“, objašnjava Ćirić.

Sijarinka Banja

Jedno od mini postrojenja trebalo bi da se nađe i u Sijarinskoj Banji.

„Sve otpadne vode se izlivaju u banjsku rečicu, tako da nam je to veliki problem. U zavšnoj je fazi izrada Plana generalne regulacije za Sijarinsku Banju. Planom je predviđena lokacija za stanicu za prečišćavanje otapadnih voda, određena je parcela i trebalo bi sada samo da pratimo javni poziv Ministarstva za izradu projektno-tehničke dokumentacije, a nakon toga i za finansiranje izrade mini postrojenja“, kaže Jadranka Babić.

Mrkonjski vis

Još pre dve godine pokrenuta je incijativa da se Mrkonjski vis iznad Medveđe proglasi za zaštićeno područje.

„Zavod za zaštitu prirode radi istraživanja na terenu, a mi imamo planski osnov za to jer je Prostorni plan opštine Medveđa dao mogućnost za pokretanje takve inicjative. Tu postoje neke reliktne vrste drveća kao što je ‘mečja leska’ ili ‘medveđa leska’, po kojoj je Medveđa dobila ime. Pored njegove lepote i visine, i to je jedan od razloga za ovakvu incijativu, a ima i nekih drugih retkih biljnih vrsta i ostataka iz ranijih perioda. Videćemo šta će istraživanja pokazati, ali mi se nadamo da će rezultati biti povoljni za krajnji cilj“, priča s nadom Ćirićeva.

Rudnik Lece

Iako lokalni inspektori i referenti za zaštitu životne sredine nemaju ingerencije da kontrolišu kvalitet vodotokova, Jadranka Ćirić i Ljiljana Babić, bave se i problemom takozvanih otcednih voda sa jalovišta rudnika olova, cinka, srebra i zlata „Lece“, a sve zbog prijava i sumnji Medveđana da ima teških metala u toj vodi.

„Tražile smo od Agencije za zaštitu životne sredine da izvrši uzorkovanje zemljišta, zbog sumnji i glasina. Hoćemo da znamo kakvo je stanje, u interesu svih nas, da se zna da li zaista postoji zagađenje. Da vidimo da li u podnožju brane, gde se otcedne vode ulivaju u Strašni potok pa dalje u Jablanicu, postoje teški metali koji jesu kancerogeni. Oni su to uradili i čekamo rezultate marta naredne godine, koje će Agencija objaviti“, objašnjavaju naše sagovornice.

Sam rudnik koji je sada u stečaju, je, dodaju, bio u obavezi da uradi Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, ali nije. Zato se vrše ispitivanja, ali se reaguje i na svaki poziv, naročito od kada se jedan deo brane jalovišta pre nekoliko godina urušio.

„Naša je dužnost, ne samo naša, već svakog inspektora da republičkim inspektorima prijavi svaku sumnju građana, bilo da je ona data telefonom, usmeno ili pisanim putem“, vele.

Seča šume

Ni seča šume, masovna u tom kraju, nije pod ingerencijom dve inspektorke, ali to je pojava koja ih veoma brine.

„Mislim da je veliki problem što se tiče seče šuma i nestanka vode. Sve je povezano. Dolazi do poremećaja ekološke ravnoteže. To su lančane rekacije, jer jedan poremećeaj u toj oblasti automatski izaziva niz drugih lančanih reakcija, pogotovo što seča šume dovodi do erozije zemljišta i do smanjenja količine vode“, objašnjava Ćirićeva.

Osim rudnika, Medveđa nema velike industrijske zagađivače, smatra Ljiljan Babić, koja posao opštinskog inspektora za zaštitu životne sredine obavlja devet godina.

„Moja nadležnost kao opštinskog inspektora jeste kontrola tog neopasnog otpada, a kontrola opasnog otpada i jalovne iz rudnika su u nadležnosti republičkog inspektora zaštite životne sredine ili rudarskog inspektora. Ali kao opštinski inspektor ja mogu da alarmiram više instance. U mojoj nadležnosti je i kontola sa postupanjem otpada, zaštita od nejonizujećeg zračenja, koje kontolišemo na tri bazne stanice“, priča Babićeva.

Pitamo kakav je vazduh u Medveđi i postoje li merenja, ali dobijamo negativan odgovor.

Nema krovnog dokumenta

„Trebalo bi da uradimo program za monitoring vazduha kvaliteta i u zakonskoj smo obavezi da donesemo plan kvaliteta vazduha, odnosno, manje lokalne samouprave donose kratkoročne akcione planove za zone i anglomeracije. Subjektivni je osećaj da vazduh nije zagađen jer se kao gorivo koristi drvo, retko ugalj, a u poslednje vreme i pelet, eko gorivo“, objašnjava Babićeva i vraća se na na problem seče šuma.

„To bi trebalo da se zaustavi, da se uspostavi kontorla i da se vrši kontinuirano pošumljavanje“, dodaje.

Osim gore pomenutih, ne postoje drugi stratšeki dokumenti u oblasti zaštite životne sredine, kaže Ćirićeva, zato što izrada Lokalnog ekološkog akcionog plana (LEAP) nije bila zakonska obaveza.

„A mi nismo imali finansijska sredstva za njegovu izradu, ali je i to u planu. To je taj strateški, krovni, dokument u oblasti zaštite životne sredine koji bi nama značio puno za realizaciju svih projekata u oblasti životne sredine. Međutim, rade se izveštaji o strateškim procenama za planove – za Prostorni plan, za Plan generalne regulacije Medveđe, Generalne regulacije Sijarinske Banje, za planove u oblasti urbanističkog planiranja, izveštaj o strateškim procenama…“, nabraja Ćirićeva.

I izrada Programa za zaštitu životne sredine je problem zato što se ne radi monitoring dokumenata i što ova služba u lokalnoj samoupravi Medveđe nema podatke koji bi bili početna tačka.

„U narednom periodu planiramo da radimo Program monitoringa zaštite životne sredine i da na osnovu toga izradimo sve neophodne planove i strategije“, zaključuje i sa svojom koleginicom konstatuje da je uprkos nedostajućim programima, opština Medveđa jedno veoma zdravo ekološko mesto ispunjeno mirsnim vazduhom.

Medijski sadržaj sufinansirala je opština Medveđa. Stavovi izneti u tekstu nuzno ne odražavaju stavove donatora