Penzionerka Ružica Divković iz Leskovca podigla je 2016. godine potrošački kredit od milion dinara na rok otplate od 5 godina, koji je vratila u roku, ali onda je ustanovljeno da su banke nezakonito napalćivale obardu kredita, pa je ona kao i na hiljade ljudi tužila banku, dobila spor i vraćeno joj je 38.000 dinara.

Banke u Srbiji su počele da naplaćuju obrade kredita, od jedan do nekoliko posto od ukupnog iznosa još početkom prošle decenije, pa kada su zbog nižih kamata građani masovno počeli da se pozajmljuju, javio se revolt zbog dodatnih troškova. Advokati su potom preuzeli stvar u svoje ruke, tužili banke i one su morale da vrate sume za obradu kredita. Među njima je bila i Ružica.

“Kredit sam otplatima 2023. godine i mislila sam da je sve završeno. Međutim, dođe mi tužba da vratim novac. Moj slučaj vodio je advokat Zvezdan Pešić iz Leskovca, ali, izgleda da ništa nije mogao da uradi, pa je sada došlo rešenje da je presuda izvršna”, objašnjava ova penzionerka.

Zašto ova žena, kao i najmanje 30.000 građana Srbije, moraju da vrate novac za takozvanu obradu kredita?

Posle pobune klijenata, Vrhovni kasacioni sud Srbije je 2018. godine zauzeo stav da je naplata obrade kredita – nezakonita. I tada je, verujući svojoj državi, narod počeo da tuži i dobija sporove. Međutim, pod pritiskom, kako se tvrdi u javnosti, bankarskog lobija, isti sud 16. avgusta 2021. godine menja stav, pa kaže da jeste zakonito samo ako banke klijentu obrazlože ponudu. Isti satv zauzela je i Narodna banka Srbije.

Tada bankari dobijaju vetar u leđa i slede protivtužbe.

“Da su tražili samo onih 38.000 da vratim, nekako bi podnela, ali ne. Presuđeno je da platim 114.000 i  13.000 na ime sudsklih troškova, uz pretnju da će mi ‘pojest’ penziju. Ja sada ne mogu da se lečim jer će mi odbijati trećinu penzije, a moja terapija je skupa i zahteva odlazak u Beograd”, priča očajna žena.

Advoakat Pešić i danas tvrdi da je napalćivanje obrade kredita nezanito, budući da takve odredbe nema u Zakonu o obligacionim odnosima, već samo kredit i kamata.

“Bankari su u mnogim zemljama Evrope pokušali da naplaćuju obradu kredita, ali im to države nisu dozvolile. Samo je su dozvolu dobile u Srbiji, što je pogubno po klijente, jer, penzioneri jesu najugroženiji, ali zamislite kada mladi bračni par podigne ogroman kredit za zidanje kuće ili kupovinu stana. Tu su velike sume za obradu kredita”, objašnjava.

Iako piše da na izvršno rešenje nema žalbe, advokati smatraju da klijenti mogu da tuže banke Sudu za ljudska prava u Strazburu.

On priča da sada advokati imaju problem s klijentima koji vraćaju ili će morati da vrate novac koji su podigli na kredit.

“Još je neshvatljivije što se stav Vrhovnog kasacionog suda primenjuje retroaktivno, uprkos tome što u Ustavu Srbije stoji da se ništa retroaktivno ne naplaćuje”, tvrdi sagovornik Jugmedie.

Mediji su, inače, ranije pisali da sve banke zastupa jedan advokat iz Novog Sada, član SNS.

“Ispada da mogu da nam rade što god hoće. Da li neko u državi postoji ko može da nas zaštiti? Nikada dužna nisam bila. Kad primim ranije platu, sada penziju, prvo platim račune, a pogotovo bankama nikada nisam bila dužna. Prosto ne znam šta me je snašlo i ne znam šta da radim. Operisana mi je kičma. Jedva hodam, jedva opstajem u životu, oni nas siluju time”, komentariše u očaju Leskovčanka Ružica Divković.

Na kraju laiku ostaje jedno sasvim logično pitanje: Da li bankarski činovnici obrađuje kredite van radnog vremena? Da li materijal za obradu nose kućama pa rade prekovremeno? I koliko novca potroše na obračun kredita osim silnih papira koje klijent treba da poptiše?”.

Zvezdan Pešić, ali i drugi advokati iz Leskovca s kojima smo razgovarali o ovom problemu, prizanju da u ugovoru koji klijent potpisuje s bankom stoji da se naplaćuje obrada kredita, ali i da se klijent treba upozhnati s tim.

“To znači da se klijent unapred upozori i da se klijentu da nekoliko dana da prouči ugovor. U praksi se to ne dešava jer se sve završi za jedan dan. Tek kada klijent primi manju sumu od tražene i pita zbog čega, tada mu se kaže da je naplaćena obrada kredita. Tada je kasno”, priča drugu advokat iz Leskovca.