Hotel Jugoslavija i beogradski Metropol bili su mali da ugoste svu nekadašnju jugoslovensku elitu koja je sredinom osamdesetih godina sa nestrpljenjem očekivala poznate Večeri Leskovčana na kojima se igrala Leskovačka četvorka, gde je Toma Zdravković pevao gostima za stolom, Luis i Fejat Sejdić dovodili atmosferu do usijanja, a gradske besede prepričavao glumac Dragan Mićalović.
To su bile večeri na kojima se živeo Leskovac van njegove kaldrme, u srcu Beograda se negovao južnjački dijalekat, a miris roštilja širio prestoničkim asfaltom.
„Večeri Leskovčana su pokrenute posle više decenija pauze. Nekada su ih, između dva rata, organizovali leskovački privrednici, koji su i formirali Udruženje Leskovčana u Beogradu daleke 1933. godine sa ciljem da pomaže intelektualni, materijalni, moralni i socijalni razvitak svojih članova, da se održavaju veze sa zavičajem i neguju njegove kulturne i istorijske vrednosti, da pomaže inicijative i akcije na unapređenju privrede grada. Onda je to zamrlo, i sredinom osamdesetih smo sličnu priču pokrenuli Jugoslav Tomić, popularni Žika Pljeskavica koji je držao svoju roštiljdžinicu u Balkanskoj ulici u Beogradu i ja”, priseća se Zvonko Šimunec, koji je nekoliko godina vodio programski deo ove manifestacije.
Kolliko je bila značajna govori podatak da je ovaj skup jedne godine prenosila i tadašnja Radio-Televizija Beograd.
“Uvek sam se trudio, ma gde bio, da afirmišem taj naš leskovački duh. A Večeri Leskovčana je bila manifestacija na koju se čekalo. Tadašnja jugoslovenska elita se bukvalno borila za stolicu u Metropolu”, dodaje.
Poslednje Veče Leskovčana organizovano je 1992. godine. Nakon toga usledio je građanski rat i raspad Jugoslavije. Bilo je novih pokušaja da se organizuje nešto slično, ali uglavnom bezuspešnih.
“Te večeri, sredinom osamdesetih godina prošlog veka, mnogo su se razlikovale od onih pre rata. Imale su tu neku magiju, okupljale najuspešnije naše ljude koji su bili rasuti po Jugoslaviji i svetu, različitih profesija, ali se uglavnom sve završavalo na dobrom druženju. To su bila vremena kada su političari isključivo odlučivali o sudbinama gradova. Žao mi je što tada nismo mogli da pokrenemo neku inicijativu, a niko, iskreno, nije ni želeo da sluša šta mi imamo da kažemo, da ponudimo rodnom gradu. Danas, kada bi se neko odlučio da pokrene nešto slično, sigurno bi bilo polodonosnije u tom smislu”, zaključuje Šimunec u telefonskom razgovoru iz Atine gde užurbano priprema nastavak snimanja filma “Bilo jednom u Srbiji” o starom Leskovcu.
A na internetu su se pojavili snimci Večeri Leskovčana iz 1987. godine, koje možete da pogledate ispod teskta. Goste su te godine u hotelu Jugoslavija zabavljali Louis, orkestar Fejata Sejdića i Duško Kostić, a u glumačkom delu programa su učestvovali Dragan Dimitrijević i Dragan Mićalović:
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Bilo nekad i više se neće ponoviti. Na žalost …ili na sreću. Današnji primitivizam je u potpunosti urušio kulturu i pravi smisao života. Bilo je prelepo, imam sve to snimljeno na VHSu.
Prelepo i nezaboravno. Hajde dragi naši sns-ovci koji ste na vlasti i botovi, pronađite svoje pretke, poznanike, drugare na ovim video klipovima i vidite kolko ste stvarno Leskovčani. Uverite se bre kolko ste zalutali u ovaj grad od koga ste napravili palanku, i koliko ste stvarno Leskovčani. Naravno da nećete naći nikoga, jer ste došli ko zna iz kojih čuka i ko zna odakle da bi usr..li sve u ovom gradu što je bilo dobro, pa čak i jednu ovakvu manifestaciju. Sada ne znam pod kojim imenom bi se mogla održati, možda vašar kičeraja ili ti rijaliti faraona sa sledbenicima.