Ima nekoliko stanovnika sela Velika Kopašnica kod Leskovca koji su oženjeni strankinjama i one imaju srpsko državljanstvo, ali takvi slučajevi se broje na prstima jedne ruke. Uprkos tome, meštani ovog sela tvrde da su Evropa u malom jer je skoro svaka druga kuća prazna zato što cele porodice iz tih kuća žive i rade u zemljama zapadne Evrope.
U početku su ti Velikokopaščani bili samo gasterbajteri, bez obzira što nisu odlazili samo u Nemačku. I sami su, priča Perica Momčilović, verovali da će se brzo vratiti.
“Zato smo pravili velike kuće koje sada zvrje prazne”, kaže ovaj taze švajcarski penzioner.
Otuda u selu Velika Kopašnica prelepih kuća i vrtova, koji se mestimično s glavnog puta u selu kriju među starim tuglarama.
“Planirao sam da se vratim za pet do šest godina. Ali, me je ta prokleta para zadržala do penzije u Švajcarskoj, pa smo supruga i ja odveli I decu, pa sada ona imaju svoju decu. I tako”, priča Momčilović već poznate priče onih koji su ostavljali svoja imanja i iz Srbije odlazili “u svet” početkom osamdesetih prošloga veka.
Na popisu 1981.godine, u Velikoj Kopšanici živelo je 866 stanovnika, 2011. – 653, a sada ni sami ne znaju koliko ih.
“Odlazi se neprekidno, sada odlaze mladi, neoženjeni i neudate, a tih osamdesetih odlazili su domaćini kuća s namerom da se brzo vrate. A niko se nije vratio”, priča nastavnik likovnog u penziji Dragan Trajković.
Do ravničarskog sela Velika Kopašnica stiže se posle 20 minuta vožnje od Leskovca. Ovo selo, odmah iza Male Kopašnice, sa svetom povezuje novi auto-put kod skretanja u blizini Grdelice.
Iako u selu nema Doma kulture i iako se preostali mladi okupljaju samo oko jedne prodavnice, njihova jedina želja je da dobiju bolji put kroz selo, odnosno, od Male Kopašnice, preko Velike Kopašnice do Slatine. To su tri sela u nizu koja su bezmalo spojena.
“Ništa sem puta ne tražim, ama baš ništa”, priča pred onom jednom prodavnicom u centru sela Miroslav Sinadinović.
Ovaj mladi čovek jedan je od retkih, gotovo i jedini, koji se posle šest godina rada u Švajcarskoj vratio u Veliku Kopašnicu.
“Jednostavno, nisam se snašao. Sada radim u Juri i lepo mi je, samo tražim put”, kaže.
Velika Kopšanica ima školu i školsko igralište i nešto više od deset učenika.
“A kada praunuci prvih gasterbajtera dođu u leto vidimo da ne znaju srpski jezik. Govore nemački, francuski, engleski, pa i ruski i po tome mi jesmo Evropa u malom”, komentariše Trajković.
Do pre nekoliko godina broj stanovnika se tokom leta duplirao, ali sada više nije tako.
“Ma kakvi, nema ih. Nije samo zbog korone, počelo je ranije”, razočaran je Trajković.
Velika Kopašnica leži na plodnom zemljištu pogodnom za ratarske kulture, za uzgoj ranoj povrća ali i za stočarstvo.
“Manje se bavimo poljoprivredom, više služimo gasterbajtere”, dodaje žena koja zaključava veliku kapiju kuće nalik vili.
Vazduh je ovde čist zbog čega su svojevremeno Leskovčani podigli Dečje selo u kome su mališani provodili po nedeljeu dana tokom školske godine. Ti objekti prodati su, obnovljeni i pored njih se gradi i veliki bazen.
Još se zidaju nove pored onih starih kuća u Velikoj Kopašnici. To zidaju, tvrde naši sagovornici, oni koji su u zapadnu Evropu otišli skoro pa ih još vuče nostalgija.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
