Veliki jubilej 70 godina postojanja i uspešnog rada Narodnog muzeja Leskovac bili su povod da se danas u Narodnom pozorištu na svečanoj akademiji okupe akademici, episkop vranjski Pahomije, predstavnici Vojske Srbije, Ministarstva kulture i predstavnici grada, kako bi zajedno obeležili ovaj važan dan jedne od najbitnijih institucija u gradu.

Narodni muzej u Leskovcu je ustanova koju su država Srbija i narod koji ovde živi osnovali pre sedam decenija i koji svih ovih godina štiti i čuva materijalu kulturnu baštinu koja se vekovima na ovim prostorima rađala i nastajala.

Direktorka muzeja Mira Ninošević vratila je sve goste u prošlost i podsetila ih na početak nastajanja muzeja i na sve ljude i institucije koji su zaslužni da ono što je muzej danas.

“Danas Narodni muzej ima svoje mesto na kulturnoj mapi Srbije, o čemu svedoče brojna priznanja i nagrade koja nam se svake godine dodeljuju. Muzej je ove godine imao i prvu samostalnu izložbu u Parizu, član je i Balkanske mreže muzeja, u okviru kojeg je već realizovao nekoliko važnih projekata i uz sve svoje aktivnosti, ima i bezrezervnu podršku grada i gradonačelnika, koji je u velikoj meri doprineo afirmaciji muzeja, a samim tim i afirmaciji samoga grada”, istakla je direktorka.

Prvi čovek grada Goran Cvetanović poželeo je muzeju da i dalje budu ponos grada, poručujući im da na podršku lokalne samouprave uvek mogu da računaju.

“Narodni muzej je jedna od najreprezentativnijih institucija kulture u gradu. Na ovom sedmodecenijskom putu postigao je izuzetne rezultate u prikupljanju, obradi, zaštiti, smeštaju i prezentaciji oko 40 hiljada primeraka umetničko-istorijskih predmeta koje čuvaju u svojim depoima, izlažu u svojim prostorima, a u celom tom periodu, muzej je uvek bio uz svoj grad, ali i grad je uvek bio uz muzej, podržavajući i postičući aktivnosti u očuvanju kulturne baštine ovog dela Srbije”, rekao je Cvetanović.

PROČITAJ VIŠE:

Sedamdeseti rođendan čuvara leskovačke kulturne i istorijske baštine

Leskovački muzej svetionik kulture na jugu Srbije

Danas se u depoima Narodnog muzeja nalazi preko 40 hiljade predmeta, a na policama njene biblioteke preko 20 hiljada knjiga. U svom sastavu ima i isturene objekte, Spomen kuću narodnog heroja Koste Stamenkovića, gradsku kuću i tekstilni muzej u Strojkovcu, u njegovoj nadležnosti su i arehološki lokaliteti, Caričin grad, Justinijana prima i Hisar.

Tako velike rezultate muzej ne bi mogao da postigne bez saradnje sa najeminentnijim insitucijama u Srbiji, koji su svojim naučnim radovima izdatim u Leskovačkom zborniku doprineli stavljanju muzeja u red prestižnih kulturnih ustanova u našoj zemlji.

Posebnu zahvalnost Narodni muzej izrazio je danas višedecenijskoj saradnji sa Institutom za savremenu istoriju u Beogradu, čiji je direktor profesor doktor Momčilo Pavlović autor nekoliko kapitalnih knjiga o novijoj istoriji Leskovca i okoline.

“Iako se ukupna slika ne može sagledati, rekonstruisati, ni istorijski obraditi, ipak traganje za prošlim značajno je i za sadašnjost koja nam nameće pitanja na koje odgovore možemo naći i u prošlosti. Zato je muzej tu, da izučava i da pokaže deo onoga što smo zaboravili, a što predstavlja deo nas i generacija ispred nas, i on to uspešno radi 70 godina u kontinuitetu”, kazao je u svom obraćanju akademik Pavlović.

Pavlović je posebno naglasio da je tačka oslonca u koju treba ulagati u Caričin Grad ili Justinijana Prima, a zatim je najavio i digitalizaciju svih brojeva Leskovačkog zbornika  u kojoj  će imati punu podršku instituta.

Nakon zvanične ceremonije, gosti su ostali da uživaju u programu koji su pripremili glumci Narodnog pozorišta, Tetara „Gimnazijalac“ iz Lebana, Mirjana Jovanović i Radovan Ilić, pevači izvornih pesama i drugi.

Svre vreme na velikom platnu priča je praćena video prikazima iz bogate muzjeske zbirke

Kroz priču, performans i pesmu, posetioci su prošetani kroz milinijumsku istoriju Leskovca, od praistorije, rimskog perioda, preko doba Cara Justinijana, vreme Nemanjića, Nikole Skobaljića, Ilije Strele, do oslobodilačkih ratova s kraja 19, Velikog rata, zaltnog doba Leskovca, a priča o gradu na Veternici završena je bombardovanjem Leskovca 1944. godine.