Plivanje je za mnoge samo sport, ali za Pavla Jojića (16) iz Leskovca, ovaj sport predstavlja nešto više, jednu veliku ljubav, radost, sreću, ali i obavezu. Od svoje četvrte godine Pavle je zaplivao u plivačkom klubu “Leskovac” i do danas osvojio skoro 300 medalja koje s ponosom čuva kod kuće.

Pavle je zavoleo plivanje pored svog pet godina starijeg brata. Međutim, motivaciju da zapliva dobio je kada je čuo od roditelja da nemaju neka velika očekivanja prema njemu, već prema njegovom starijem bratu. Inat je učinio svoje. Pavle je ipak uspeo da oduševi svoje roditelje i sada su mu oni najveća podrška kao i njegov trener Milan Kitanović, dok uz osmeh kaže da mu je brat vetar u leđa.

Ovaj šesnaestogodišnjak igra za reprezentaciju Srbije od 2022. godine –  na takmičenju održanom u Sloveniji, gde je plivao 1500 metara kraul, 800 metara kraul i 400 mešovita disciplina.

San

„To je bio san koji mi se ispunio. Predstavljati svoju zemlju na međunarodnom takmičenju bilo je nešto neponovljivo. Tada sam bio četvrti u svojoj kategoriji“, priča Pavle osmehujući se.

On je u kontinuitetu postizao zapažene rezultate, osvajajući brojne medalje od trećeg razreda osnovne škole pa sve do sada. Na Državnom takmičenju 2019. godine, osvojio je čak dve zlatne i jednu bronzanu medalju, što je veliki uspeh za njega i njegov klub.

This slideshow requires JavaScript.

Njegov put u plivanju trasiran je sasvim slučajno. Kada su roditelji upisali starijeg brata u PK Leskovac, odlučili su da i Pavlu pruže šansu u istom klubu.

„Inače sam hteo da treniram odbojku, ali tada sam polomio nogu i otišao na rehabilitaciju, tu sam i ostao , na bazenu“, otkriva Pavle u razgovoru za Jugmediu.

Kada je u vodi, Pavlu se motaju misli o takmičenjima i pesmama. Takmičenja ga posebno motivišu jer voli da pokaže sebe u najboljem svetlu.

Planovi za budućnost su mu već u glavi. Iako je upisao smer za programiranje u Tehničkoj školi “Rade Metalac”, razmatra i opciju da se upiše na koledž gde će moći da se bavi plivanjem i studira paralelno, dok mu je druga opcija da ostane ovde i upiše fakultet i da se bavi, pa, opet – plivanjem.

„Želim da budem, pre svega, dobar čovek“

„Bez obzira na izbor, želim da budem, pre svega, dobar i uspešan čovek“, veli.

Svog sportskog uzora i inspiratora pronašao je u atletičaru Juseinu Boltu, koji je, prema njegovim rečima, od najvećeg siromaštva postao uspešan i najbrži čovek na svetu.

„Međutim, u plivanju je moj idol neprikosnoveni Milorad Čavić, koji je dominirao svetskim vodama“.

Pavle je prvo trenirao s Miljanom, koga smatra omiljenim jer je uz njega odrastao i deli s njim prve korake u plivačkim vodama. Sada već sedam godina sarađuje s trenerom Milanom Kitanovićem, s kojim je, iako su imali nesuglasica na početku, izgradio posebnu vezu i naučio mnogo toga.

Kitanović, ima samo reči hvale za ovog izuzetnog mladića i državnog reprezentativca.

“Pavle se ističe svojom izuzetnom disciplinom i posvećenošću. Nikada ne kasni na treninge, čak dolazi i pre vremena. Njegov dan počinje u 6 sati ujutru, uspeva da balansira školske obaveze, treninge i takmičenja. U školi postiže odličan uspeh, što ga čini primerom i van bazena”, kazao je Pavlov trener Milan sa ponosom.

Kitanović dodaje da su imali priliku da se takmiče na reprezentaciji centralne Srbije prošle godine u Crnoj Gori kao jedno od najprestižnijih takmičenja na međunarodnom nivou, priča da je tu Pavle bio dosta dobar sa svojim rezultatima i doneo je veliki broj nagrada, i tada su osvojili prvoekipno mesto.

„Plivanje za mene znači jednu vrstu posla. To je za mene obaveza, ne mogu da zamislim život bez plivanja. Nakon škole, odmah idem na trening, i to mi se završava dan“, rekao je Pavle.

Ipak, njegovo vreme u vodi ne oduzima mu previše od društvenog života, a vikendi ostaju rezervisani za druženje s prijateljima, ali Pavle smatra da je važno imati nešto iza sebe, kao što je školovanje, jer sport može biti nepredvidiv.

Pavle Joić je svakako jedan primer mladog sportiste koji je svojim talentom, radom i posvećenošću ostvario zapažene rezultate. Njegova priča inspiriše mnoge druge mlade ljude da prate svoje snove i strasti, te da se posvete onome što ih ispunjava i čini srećnim. S obzirom na njegove dosadašnje uspehe, sasvim je izvesno da će Pavle Joić nastaviti da pliva ka novim pobedama i osvajanjima medalja.

Sećanja sa prvog takmičenja

„Na prvom takmičenju u drugoj disciplini sam se okliznuo sa starta i krenuo malo ranije, međutim pošto sam ja imao svega četiri i po godine, ja sam tada van svoje konkurencije učestvovao iz radoznalosti, želeo sam da vidim kako je to“, priseća se Pavle.

Nastavlja priču.

„Kada se završila ta trka, ja sam dobio ogroman aplauz, mene zove glavni sudija, dok sam se ja malo uplašio. Rekao je kroz osmeh, tačno se sećam toga: ‘Nisam hteo da te diskvalifikujem jer vidim da si mnogo mali i da ti je ovo prvo takmičenje ali sledeći put hoću’“.

Tokom daljih takmičenja uspostavio je dobru komunikaciju sa tim sudijim, ali bez protekcije, kakva je bila ona prva.

Priseća se još tog prvog takmičenja. Naime, posle završenog takmičenja Pavlovom ocu je prišla jedna žena.

„Prišla je neka nepoznata žena i pitala da li sam ja njegov sin? Na šta je moj otac odgovorio da jesam. Tada je ona rekla da ću ja biti dobar plivač, na šta je moj otac reagovao sa sumnjom i kazao da sam došao iz znatiželje da vidim kako je na takmičenjima. Dok mu je ona kazala da će videti kad porastem. Ispostavilo se da je žena bila u pravu“, smeška se dok prepričava.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa grada Leskovca koji je dodelio sredstva.