Inflacija se nalazi u silaznoj putanji i trebalo bi da od polovine godine bude još drastičnije u padu, rekao je za RTS Nikola Dragašević, viceguverner Narodne banke Srbije. Podseća da je u aprilu inflacija smanjena za 1,1 procentni poen u odnosu na mart kada je iznosila nešto više od 16 odsto, a da je tome najviše doprineo pad cena hrane i energenata.

Viceguverner Narodne banke Srbije Nikola Dragašević rekao je da bi svaki naredni mesec „trebalo da doprinese dodatno smanjenju cena, kako u segmentu hrane, tako i u ukupnoj potrošačkoj korpi“.

„Očekujemo da će sezonski doći do pojeftinjenja cena neprerađene hrane, voća i povrća. Već sada vidimo takve tendencije. Iako imamo konzervativni pristup i projektujemo nižu od prosečne poljoprivredne sezone, očekuje se da bi do kraja godine cene neprerađene hrane mogle imati čak i negativan doprinos inflaciji“, kaže Dragašević.

Objašnjava i zašto ne padaju cene pekarskih proizvoda iako je značajno pala cena pšenice.

„Imajući u vidu psihologiju, odnosno to na šta računaju sami proizvođači ovde, da je inflacija bila nešto istrajnija u prethodnom periodu, oni će verovatno još nekoliko meseci zadržati svoju maržu, ali će morati u narednom mesecima da prilagođavaju cene nadole“, rekao je viceguverner.

Za takozvanu ekonomiju pohlepe kaže da je svetski fenomen, ali da je na takvo ponašanje u Srbiji guverner Narodne banke reagovala još zimus.

„U želji da se zadrže profiti cene se ne smanjuju. Međutim, smanjenje troškova i konkurencija će doprineti da to ne bude slučaj kod nas. Guverner NBS je i u novembarskom i februarskom izveštaju o inflaciji ukazivala na to da NBS prati cene i u maloprodaji i veleprodaju i pozivala na odgovornost“, podseća Dragašević.

Viceguverner ističe da se zbog manjeg utroška energije i jeftinijeg voća i povrća tokom leta očekuje nešto bolji standard građana. Oni koji su zaduženi u dinarskim kreditima ne bi trebalo da očekuju povećanje rata ako se nastave ovakvi ekonomski trendovi.

Zaduženi u evrima će ipak imati povećanje rata jer, kako smatra, Evropska centralna banka će još podizati referentnu kamatnu stopu što bi se odrazilo na euribor, a samim tim i na više troškove otplate.