Ko je prvi “povukao nogu” i stvorio osnovu da se o Leskovcu govori kao o gradu sporta? KK Zdravlje ili Dubočica kojoj je novi velelepni stadion zaleđina? I da li je uspeh ova dva tima razbuktao sportske snove i strasti u gradu na Veternici i razvio takmičarski duh?

O tome bi moglo da se diskutuje, sve ospori, ali i sve potvrdi pa da se još doda, ali ono što jeste činjenica to je da je sve veći broj dece zainteresovan za sport i da sve veći broj sportskih klubova sanja reprezentaciju, Superligu ili, u najmanju ruku prvu ili drugu ligu.

“Naravno da je to san svih, ali naš prevashodni cilj je da radimo sa decom, a drugi da uđemo u drugu ligu, koja nam je za dlaku izbegla u plej-ofu, a o prvoj ćemo razmišljati kada ojačamo na svim poljima”, pričaju za Jugmediu troje osnivača “Imerijum basket tima”.

Jedan od njih je i upravo ovaj leskovački klub sa moćnim imenom, koji je ujedno i najmlađi klub u Leskovcu, ali sa velikim planovima i željama, iako je osnovan pre tačno godinu i po dana i iza sebe sem članarina, za sada nema drugu finansijsku podršku.

Iza ove suvoparne analize stoje, zapravo, mlade košarkašice i uporni osnivači čija je želja da leskovačkoj ženskoj košarci vrate staru slavu, onu koju je nosio ženski tim KK Dubočice.

Iza sve njih stoje devojčice i njihovi roditelji sa, takođe, svojim snovima. Samo oni znaju kako im srca trepere zbog uspeha ili poraza.

“Moji roditelji sanjaju moje snove i u svemu me podržavaju”, kaže Andreja, a ona, Mija i Klara, kao i ostale devojčice iz prvog tima sanjaju prvu ligu i reprezenatciju Srbije.

Vreo je dan, mnoga deca su sa roditeljima otišla na godišnje odmore, pa se, u takođe vreloj basket sali SRC Dubočice, gde se teško dobijaju termini, sve užarilo. Znoj se sliva sa lica, ali vežba se kao da je 15 stepeni. Mlade seniorke, odnosno prvi tim, a samo jedna od njih ispunjava uslove za seniorke, gađaju u koš i retko promaše, dok mlađi dečaci i devojčice uvežbavaju poteze s loptom, kako je voditi po parketu.

“Tam, tam, tam tam”, odjekuje velika hala u jednom ritmu. Impresivno, kažem kasnije Ivanu Kostiću, koordinatoru svih selekcija.

“Navikli smo, vežbamo celog leta bez pauze. Potpuno smo spremni za novu sezonu”, tvrdi.

Ovaj tim nazivaju i malim čudom jer je za godinu i po uspeo da okupi preko 100 košarkašica, a nešto kasnije oformi i tim sa dečacima, mada je akcenat na žensku košarku. Sezonu je završio na prvom mestu u Prvoj ženskoj ligi Jug dva, ali je izgubio u plej-ofu od Čačka, pa najesen neće moći da igra u drugu ligu, za početak.

“Imali smo hendikep jer nam je otišla jedina juniorka da završi Policijsku akademiju, ali se nadamo da će se vratiti, bar smo takav dogovor postigli u nezvaničnim razgovorima, s obzirom da je njoj košarka u krvi. Zbog tog peha nismo ušli u drugu ligu. Brinemo, ali ko zna zašto je to dobro. Treba imati na umu da je naš prvi tim najmlađi u trećoj ligi sa prosekom godina 17,1”, objašnjava.

Kod devojčica imaju sve kategorije, a kod dečaka samo mlađe pionira i školicu sporta. Njihov entuzijazam i davanje na terenu u neskladu su sa novčanim sredstvima, budući da se izdržavaju samo od članarina.

“Da se razumemo, nismo osnovali klub da bi se, ne daj bože, neko okoristio od toga, već sa jasnim ciljevima, da razvijamo ženski košarku u Leskovac i  vratimo je tamo gde joj je mesto. Međuitim, činjenica je da je potreban novac za putovanje i ostalo, a s obzirom na naše planove, mnogo više od putovanja”, dodaje drugi osnivač Marjan Veljković.

Ove godine stekli su pravo da konkurišu kao i svi ostali timovi kod grada Leskovca, pa se nadaju da će komisija prepoznati važnost njihovog projekta.

Inače, ovde vlada jedinstvo kao retko gde. Tim deluje uigrano kao da svi treniraju zajedno godinama, a trenera poštuju.

“Nisam samo trener, doduše na terenu trener, van terena stariji brat. Dođu sa problemom. Ako ne mogu da kažu, ja ih zamolim da pišu i izbace iz sebe problem, koji jesu mali, beznačajni gledano iz mog ugla, ali za njih su veliki. Mada, uvek primetim kada dete dođe sa problemom. Razgovorom se  može sve rešiti. Podizanje glasa je samo u situacijama kada želim da ih trgnem jer su često neskoncentrisane”, priča uvek sa osmehom tener koji je i sam bio košarkaš i koji je završio DIF.

Pored uspeha u trećoj ligi, ponosni su i na igru u završnici turnira gde su leskovačke juniorke igrale među osam najbljih.

“To nam sve daje vetar u leđa. Sa ovim mladim devojkama, takoreći decom, uspećemo, siguran sam, da uđemo u drugu ligu, a naš krajnji cilj, zašto da ne, jeste prva liga i da one najbolje gledamo u reprezentaciji Srbije”.

Ovim željama trenera I celog kluba završvamo razgovor. Ivan Kostić je I sam bio košarkaš, a i školovani je trener s obzirom da je završio DIF.