Vranje, 4. jul, grad pritisla vrelina. Asfalt gori pod nogama prolaznika. Ni daška vetra niotkuda. Vozači nervozni zbog vrućine, s vremena na vreme jako zatrube nekom prolazniku koji tromim korakom prelazi ulicu. Trojica dečaka na biciklima projuriše trotoarom vešto izbegavajući prolaznike. „Vidimo se na bazenu kod Sportske hale!“, doviknuše svom drugu u prolazu.

Bazen Sportske hale u Vranju je u letnjim mesecima glavno sastajalište mladih u ovom gradu. Tu provode najveći deo svog slobodnog vremena dok su na raspustu. Muzičkim hitovima, koji svakodnevno mogu da se čuju na bazenu i predivnoj vodi, na plus četrdeset retko ko može da odoli. Na ovom mestu podjednako uživaju i mladi i stari ljudi, ali i deke i bake koji dovode svoje unuke da se okupaju.

BAZEN ZA PRAVO UŽIVANJE

Jedanaestogodišnji Marko Stojković na bazen dolazi svaki treći dan, gde sa svojim drugarima uživa u vodenim čarolijama. I njegov drug Nikola Spasić, na ovo kupalište redovno dolazi u poslednje tri godine. Kaže da je voda čista i prijatna za kupanje. Plivanje je odavno savladao na moru tako da bez problema može da se otisne do najveće dubine. Njegov vršnjak Tadija Trajković tvrdi da je leti pravo uživanje na bazenu. „Imam dobro društvo. Muzika je fantastična. Restoran je dobro snabdeven. Ima i sladoleda. Tu su i spasioci. Motre svaki naš korak“, pričaTadija.

„Nema skakanja u vodu iz zaleta!“, upozorava spasilac Slavoljub Stojanović jednog razdraganog momka koji je pokušao da napravi kolut napred iznad vode.Ovakva i slična upozorenja Slavoljub izgovara sve dok je na bazenu. I ostala trojica spasilaca funkcionišu na isti način i nikada im se nije desila neka ozbiljnija povreda kupača.

„Bazen je napravljen 1974. godine i on je predviđen da primi negde oko 400 kupača. Međutim, kada su žestoke vrućine ovde zna da bude i po dvesta kupača više. Tada na bazenu rade po dvojica spasilaca. U toj situaciji smo vrlo strogi prema onima koji ne slušaju naše savete“, ističe Slavoljub.

Inače, na ovom bazenu funkcioniše i škola za neplivače i to za decu uzrasta od šest do trinaest godina.

Cena je 1.500 dinara za sedam dana.Časovi se završe do deset sati ujutro kada se bazen otvara za ostale kupače. Ulaz staje 200 dinara i svi oni koji uzmu kartu tu mogu da se kupaju sve do 19 sati kada se on zatvara. Za mališane do pet godina ulaz se ne naplaćuje jer oni dolaze u pratnji svojih roditelja. Svi oni zajedno sa decom uzrasta do osam godina mogu do mile volje da uživaju u bazenčiću koji je prilagođen njihovom uzrastu.

JUMKOV BAZEN RUGLO GRADA

Kad god se dvoje starijih ljudi sretne na ovom mestu uvek se među njima zapodene priča i o „Jumkovom“ olimpijskom  bazenu koji je mogao da primi i po hiljadu kupača dnevno, a koji ne radi već četiri godine i koji je postao ruglo grada.To se, kažu oni, dogodilo otkako je na upravljanje dat ljudima koji su u ovom gradu poznati kao Dale i Davor.

„Kada su krenuli sa gazdovanjem na bazenu oni su na njemu počeli nešto da popravljaju, a   onda su prestali sa radom. Neki kažu da se to dogodilo zato što se i danas  ne zna ko je pravi vlasnik bazena. Svi u Vranju , međutim, znaju da  ga je izgradio „Jumko“ 1982. godine, na inicijativu tadašnjeg direktora Vlajka Jovića i to novcem kojim je trebalo da bude isplaćen regres radnicima. Direktor Jović je imao nameru i da pokrije bazen ali to se nije dogodilo jer je ubrzo bio smenjen“ , riča čovek koji i danas pamti vreme kada se gradio bazen, a koji nikako nije želeo da se fotografiše i da mu se pomene ime.

On se takođe, seća da su se leti, na bazenu održavale prigodne kulturne ali i sportske manifestacije. Restoran koji je radio u sklopu bazena iznajmljivan je za održavanje porodičnih slavlja, a noćno kupanje je u to vreme, među Vranjancima, bilo veoma atraktivno.

“Mislim da bi nadležni  trebali ovo zdanje da renoviraju kako bi ono ponovo bilo na usluzi svojim građanima. Grad Vranje koji ima negde oko 80.000 stanovnika i treba da poseduje jedan olimpijski bazen. Tada naša omladina ne bi morala da odlazi na bazene u Vranjsku Banju, Vladičin Han i Kupinince i da pri tom u jednom pravcu prevaljuje po petnaestak kilometara. Ubeđen sam da bi on sa negde 25.000 evra ulaganja ponovo zasijao starim sjajem“, kaže naš sagovornik.