U podnožju planine Olimp, na 4 kilometra od mesta Katerini i na manje od 70 kilometara od Soluna nalazi se Paralija, malo mesto koje broji nešto manje od 1000 stanovnika i koje je godinama za mnoge turiste iz Srbije izbor broj jedan kada je letovanje u pitanju.

Paralija (u prevodu sa grčkog jezika znači plaža) svoju popularnost, naročito među srpskim turistima stekla je pristupačnim cenama smeštaja, hrane, pića, poslastičarskih proizvoda…, a blizina ovog mesta gradovima na jugu Srbije svake godine ,,mami” veliki broj turista iz Leskovca, Niša, Vranja, Vladičinog Hana… Barem i na jednodnevni izlet, kao u našem slučaju.

Iako je razdaljina od Leskovca do Paralije oko 400 kilometara i u redovnim okolnostima se stiže relativno brzo, naš put je trajao skoro 12 sati. Razlog su, naravno, zadržavanja na graničnim prelazima i redovne pauze koje se moraju praviti.

Najzad, oko 9 sati ujutru po grčkom vremenu stižemo u Paraliju i ono što se prvo može primetiti je da srpski jezik dominira i čuje se gotovo na svakom koraku, nebitno da li je u pitanju šetalište, plaža, kafić, restoran ili poslastičara. Brzo dolazimo do zaključka: ,,Srbi apsolutno dominiraju ovim simpatičnim gradićem”.

Cena izleta je 37 evra iz Leskovca, a oni  koji kreću iz Niša 42 evra

Ne tako mali broj prodavaca brze hrane ili suvenira u Paraliji takođe sasvim solidno barata srpskim jezikom, pa je stoga sporazumevanje bilo dosta olakšano. Još jedan pokazatelj koliko srpski turisti posećuju ovo mesto koje je, po popisu iz 2021. godine, imalo 928 stanovnika.

Bilo da je reč o provodu u večernjim časovima ili o relaksaciji u toku dana, u Paraliji se može naći sve što je potrebno. Duga, uređena plaža ,,išarana” ležaljkama i suncobranima (koji se dobijaju gratis uz naručeno piće), brojni barovi i kafići samo su neke od prednosti letovanja u ovom mestu, a za razliku od prošle godine, subjektivni je osećaj da je voda bila malo hladnija i postepeni ulazak u nju bio je neophodan.

Restorani i taverne takođe na svakom koraku, a miris girosa i ostalih grčkih specijaliteta budi apetit na svakom ćošku. Primamljiv meni vodi nas u jedan od restorana gde za blizu 6 evra (po osobi) dobijamo giros i Koka-kolu, a neposredno pred polazak za Srbiju, u drugom restoranu odlučujemo da probamo i drugi meni – burger, porcija pomfrita i Koka-kola za 8 evra (po osobi). Utisci više nego dobri, mada primetno je da su cene za nijansu više u odnosu na prošlu godinu.

S obzirom da ,,nije to-to” ako se ne proba i nešto slatko, odlučujemo se za sladoled, nošeni lepim iskustvom od prošle godine. Kugla sladoleda 2 evra, ali se slažemo da Grci ,,ne škrtare” i da za 4 evra (dve kugle) dobijamo sasvim solidnu porciju.

U kafićima uglavnom iste cene, neznatne razlike u odnosu na prošlu godinu pa tako nes kafa iznosi 4 evra, frape takođe, kapućino 4 evra, fredo kapućino 4,5 evra, grčka kafa 3 evra…

Sa večernjim časovima, ulice oblače novo ruho. Sve sija i šljašti, a mnoštvo izukrštanih ulica vode ka crkvi koja je centar zbivanja i glavni orijentir.

Prbiližilo se 18 časova, odnosno planirano okupljanje i polazak za Srbiju. Krećemo nazad sa više nego povoljnim utiscima i slažemo se u tome da je vikend u Paraliji prošao zadovoljavajuće. U povratku ista priča kao i prilikom dolaska – najveći problem je, što se prelaženja granica tiče, ulazak u Severnu Makedoniju. Tu se izgubilo ubedljivo najviše vremena, iz nepoznatih razloga.

Paralija zaista predstavlja popularno mesto za srpske turiste bilo da je u pitanju letovanje ili samo vikend izlet (kao u našem slučaju). Nema razloga ne ponoviti opet posetu, a možda i ostati duže. Zašto da ne?